Delo

41 НАКОН ТРИ ВЕКА неке огромне рибетине и птице, које су јатомице, једна за другом, прелетале по ваздуху, што учини на мене чудан утисак. Јер ми по свему изгледаше, као да пред собом видим у један мах — океан и ваздух! У близини Сене, чије је корито било сасвим пзмењено у другоме правцу, срео сам гомилу људи, који су билн одевени у кратке блузе, са неким опасачем преко бедара, и у дугачким чнзмама. Они су били, на сву прилику, у раднпчком оделу. Али њихов ход и понашање, изгледаше ми много умешније и складније, но што бисмо такво држање могли запазити у паших радника. Приметио сам, да је међу њима било и женскиња. На први поглед нисам их могао разликовати, јер су биле одевене као и мушки, и што су у њих биле праве, дугачке поге, а груди им још мање приметне, но што се могу видети у садањих америчанки. Мада у тих људи не беше никакав суров поглед, ја сам их ипак са страхом погледао. Учинили су ми се куд п камо чудноватији, од свију других, које сам пре тога сретао и познавао на нашој земљи. Да не бих и даље гледао у та необична људска лица, скренем у прву улицу, и убрзо изађем на неки простран трг, камо су биле побијене високе мотке са заставама, на којимаје било уписано златпим словима: „Западна федерацпја“. Испод застава висиле су објаве и неке фирме у великпм оквирима, окићене емблемама мира. Поред великих плаката о народним свечаностпма и текућим обавезним пословима друштвеним, ту су сам тако исто биле истакнуте објаве прописаног реда и часова за полазак, односно полет, ваздушних лопти, уз карту атмосферских токова, датираних под 28 јуном 220 годпне, по новој ери. Текстови свију поменутих плаката и објава били су наштампани неким новим писменима и на језику, чнја сва писмена нисам могао познати и разумети. Док сам се тако бавно овим прочитавањем, уираво разгонетањем, сенке безбројних механизама пресецале су ваздух и пролазиле испред мене. Подигнем још једанпут главу и угледам сунце на том необичном небу, које је било јаче насељено од земље; свуда су млатарали некн точковп, и обртале спирале, уз огромна пера, каква сам дотле виђао на нашпм сувачама п уз њих су се подизалн са хоризопта јаки колутови дима. Дође ми у један мах да се заплачем од радостн, кад угледах суице. То ми беше једнна позната слика, коју сам први пут могао за-