Delo

48 Д Е Л 0 — Како — рекох му запрепашћено — зар сте напустилгг онај бујан живот у градовима, који је био тако примамљив својим оделнтим особинама разноврсна провођења н уживања људског? Па шта је било онда са Паризом? — да није и он већ расељен? — Сад у њему нико и не живи, — рече Мишел. Већн број његових некадашњих петоспратних домова, онако наказно озиданнх и хигијенски неподесних, са уопште нездравим становима, у којима су грађанн минуле ере проводпли затворени жпвот, тискајући се по мрачним и кужљпвим одајама, камо су све врсте патогених микроба находиле све погодбе њихова трајног размножавања, — постали су пусте развалине, чије оронуле зидове данас облетају и у њима се гнезде разне домаће птичурине и по неке селнце. У ХХ-ом веку, тој најнаказнијој и у свему најизопаченијој ери, подизане су у опште само такве грађевпне, које нису имале никаква значаја, а још мање неке практичне вредности за прави културни живот људски или за неопходне потребе социјалних захтева, на које се тадашња цмољава и охола буржоазија није озбиљно ни освртала. Мн смо од свију пређашњих грађевина сачувалп само старије и лепше и претворили смо их у музеје и библиотеке. Стога данас имамо врло много таких установа, у којима се марљиво учимо свему; то су управо наше јавне школе, које свп походимо у слободнпм часовима. Како у нас у опште нема судова, оне старе каишарске трговине са туђом привредом, панивојске — оне деспотске с а м о в о љ ш т и н е, која убија клицу сваке личне слободе и правилан развој социјалпог живота уопште, — по себи се разуме, да је морала нрестати и потреба јачега насељавања на једноме месту. Зато је у главном и пестало оних градова, у којима се некад проводно беспосличарски и охоли жнвот привилеговапог сталежа друштвепог, којп се пепрекидно развпјао на рачун мученичког н патппчког живота онога другог, дрско заностављеног реда држављана, који је својим зпојем и трудом поваздан аргатовао онима првим. У место такве природпе неједнакости и пеправплног социјалног стања и поретка, мн дапас ипак имамо на неким тачкама миого гушће насељење но па другнм и, не гледећп на садашњу брзнну саобраћаја, паши су металуршки центрн н рударске области, пеобпчпо јако насељени. Мишел мн је прпчао н о пеким другим чудповатнм прпликама н уредбама у новој ерн, а парочито је одушевл^ено го-