Delo

НАКОН ТРП ВЕКА 47 мена, од како су се хемнчари марљиво предали земљорадњп, агрикултури уонште. Они су у томе послу учинили велики успех п ту привреду знатно унапредпли у мннулом добу за три стотпне година. Њихов главни циљ био је понајпре управљен на то, да методски установе на научном поступку све погодбене услове природне, како би привредник могао учинити да његова земља произведе четири до пет пута више, но што је пређе давала у својнм производпма. Као што и сам видиш, све ово пзобиље са којим кппти нова ера културнога живота људског, постигнуто је уз свестрану и неоспорну помоћ примењених паука, нарочито хемпје и физике. До такве знатно појачане пољске прпвреде дошло се у новој ери, не само поступним рацпоналннм ђубрењем зиратне и културне земље у опште. са стајскпм и мннералним ђубретом, као што се донекле чинило са неким незнатним успехом до расвита XX века, него се пошло с напретком природннх наука п корак даље: практичном применом ваздушне и земљине електрине у њиховој узајампој реакцији бржега п потпуннјег растварања минералних материја, што их културно биље црпн са својим жилама из земље, знатпо је појачано асимиловање те биљпе хране, а, уз то, одмах је била, у томе истом циљу, примењена и радпоактивност познатпх елемената хемијских која је знатно утицала на све хемијске н физиолошке процесе, који се врше у ћеличном ткању бњљних ■организама и нмају због тога бујнији и јачи пораст, са обилатијим плодом. 0 свему томе у старо минуло доба знала је нешто мало натуцати наука, која се тек почела бавити почетним огледпма на томе пољу културног напретка н тек много доцније прихватили су те научне методе стручни агрономи и унели нх у практичну пољску привреду, каква се данас уопште вршп у нашем друштву. Нагло и готово по све исцрпно расељавање грађанских становника из учмалих градова и њихово живо прегаоштво у привреднпм пословима, било је одушевљено значајним покличем, који је најпре потпцао из хнгијенских здравствених побуда, а доцније оберучке прихваћен социјалпим захтевима, који су све дотле били јако угрожени пеједнаком поделом добара п много већом насељеношћу људском. Јер од како су престали ратови и са њима она страхобна пустошења у људству и материјалнпм добрима, — морала је наступитн пресудна измена у свпма односпма друштвеним,- чије најизразитије обележје носи данашња нова ера.