Delo

54 Д Е Л 0 — А деца? — приметих на то оштрим нагласком. — Како, деца? — Зар она неће бити напуштена без породичног живота ? — Откуд ти је тако што могло пасти на памет? Матерннска љубав — инстикат, веома су урођени женскињу. И у ономе гроз» ном, унакарађеном друштву давно минулих времена, било је таквих матера, које су трпеле и сносиле крајњу немаштину и велику патњу уз брачни живот, па су ипак и поред таквог усуда неговале и васпитале своју децу, свој пород. Па зар није било такво поступање и са ванбрачном децом. Зашто би женскиње нашега културног доба у новој ери, које не зна и не осећа никакву оскудицу или какву другу невољу у животу, оставило своју децу, свој пород, слепој судбини? Међу нама има свакад много добрих жена и матера. Немојте уз то заборављати да је број жепскиња врло велики, и да им није свима могуће да буду жене и матере. Од онога времена, од кад су женске ночеле радити извесне послове и онаке исте послове, тако исто тачно и исправно, као и њихови мушки другови, — појавило се много женскиња, које по своме спољњем изгледу необично много личе на младића. Може бити, да ће, у последици општнх закона еволуције који владају у природи, доћи зар и време, када ће се појавити у људској расиитакви створови, који неће прнпадати ни овом, ни оном полу, као што такву изузетну нндивидуалност видимо да постоји у фамилији пчела. То би била велика добит за људство. Одмах би се увећао број послених и привредних чланова у друштву, а рађање не би могло надмашити срества најпречих потреба за живот. Ми се у данашњем жнвоту подједнако нлашимо колико немаштнне и хиперпродукције, толико исто и смањеног и претерано великог рађања... Нанослетку нримаче се време и нашем растанку; требао сам ноћи у свој стан, камо сам имао да преноћим. Мишел ми рече, да је већ време и да треба да пођем; стога се осврте Шероп-н и рече јој да ме допрати, па да се врати у свој стан. Ноћ беше ведра и њепа сребрнаста сјајност одбијала се са лиснатог дрвећа. Пшли смо једно норед другог — раме уз раме.