Delo

бб Д Е Л 0 мрске погледе, који су потицали или из неких неразмишљених побуда или из неке непојмљиве дужности, бајаги неке приличности друштвеног понашања. Али они природни закони и погодбе, које привлаче створења једно другом, — остали су и за наше схватање још тајанствени и загонетни. Ђеније природне еволуције један је исти, какав је некад био и какав ће бити у будуће у роду људском: он је незапажљив и што је најзначајније — самовластан! II данас, као и у најстарије доба, ннстикат је био јачи од разума. Наша најизразитија одлика од наших предака, огледа се у томе питању само у толико, што ми не само иознајемо такву погодбу и природни закон, него их и признајемо као обавезне у људској природи по уређеним емоцијама. Ми располажемо силом, која је способна да ствара свет, — а то је жеља; и ти би зар хтео, да мп са њом владамо илн да је потчињавамо својој властитој вољи и да је доводимо у некн склад, равнотежу? Тај је захтев претеран. Истина, ми нисмо више варвари. Али нисмо претеклн ни мудраце. Полни односи остаће још на дуго време за све нас загонетни. Они су у нас такви, какви у опште могу бити: најобичније трпељиви, ређе — драги, понекад — страховити. Али немој мислити, друже, да љубав данас никог више не потреса и не доводи до безизлазна очајања. Нисам могао ништа да одговоргш на такве орнђиналне и чудне мисли Шеронине, него се у тај пар одлучих, да јој поред осталог, кажем, да по моме мишлењу постоје три врсте женскиња: створених за љубљење, радозналих и равнодушних, — и упитах је, у коју се врсту она убраја? Она ме, на то, поносито погледа и рече ми: — Тако нсто има и неколико врста мушкнња. Понајпре постоје — дрски... Тај ми одговор, изражен у мало речи, утврдп веровање, да је Шерон-а узвишенијих погледа од наше савременице, ио што ми се беше учинила дотле. То ми, зар, и даде повода, да са њом паставим разговор оним језиком, као што сам н навикао у таквим нриликама. II, након неколико шаљивих и мање значајних израза у одмереним речпма, рекох јој: — Будите нрема мени љубазии и милостнвн. Кажите ми ваше нме, али опо нме, којим вас зову ваши другови и нрнјатељи. — Ја немам таквог имена, како ви замишљате. Она је одмах могла запазити, да ме такав одговор пије