Delo

62 Д Е Л 0 половине прошлога века,1 вели X. Лауфенберг, оцртаоје Карл Маркс са генијалним погледима у лапидарним цртама значај Тпхог Океана за светску привреду у будућности. „По други пут“, тако вели Маркс, „светска трговина добнва нов правац. Обе обале Тихог Океана биће ускоро исто тако насељене, исто тако отворене трговини, исто тако индустриске као што је сада обала од Бостона до Новог Орлеана. Тада ће Тихи Океан играти ист.у улогу као сада Атлански и у средњем веку Средиземно Море — улогу великог воденог пута светског саобраћаја, и Атлански Океан спашће на улогу сићушног језера, какву сада нгра Средиземно Море.“1 2 Пстинитост Марксових речи потврђује се не само ратом јаианско-кпнеским, него нарочито оружаним походом сила на Кину и мешањем заинтересованпх држава у стварн азискога Пстока. Инглеска и Сједињене Америчке Државе непрестано траже да су на Манџурији отворена врата. Али руска нндустрија, не може да живи без заштитних царнна. Њени заступници су гонили владу, да Манџурију анектнра једном за свагда и да је претвори у руску економску област. Сем тога, да заштнти своју сплу на мору Русија је упућена на то, да и Кореју потчинн своме утицају и завлада њеном обалом. Међутпм, Манџурија, нарочито Кореја, главне су пијаце јапанске. Економскп је Јапан у Кореји на првом месту заинтересован. Саобраћај у корејапским заливима врши се готово искључнво јапанскнм бродовима. Телеграфска линија Фузан-Сеул је јапанска, исто тако н жељезннца, која је тамо грађена. Неколико милиуна Јапанаца зависе од економскпх предузећа на Кореји. Ради тога је Јапан три нута до сад освајао Кореју, два пута за последњих двадесет година.3 Привредно развиће Русије и Јапана сједне п тежња да се Тнхи Океан раније преотме док Инглеска и Амерпка нису 1 „Уог\\а1Ч8“ од 27. априла 1905. 2 Једипи шаис, велн Маркс, да тада јевропске цнвплизоване земље не иадиу у псту ипдустриску, трговачку н политичку зависпост у којој се сада палазе Италија, Шпанпја и Поргугалпја, лежн у једпој друштвепој револуцијп,. која Нс .још за времена преобразптн начпн иропзводње н саобраћаја према потребама нроизводн.е које изнскују модерпе иродуктивне снаге н тпме омогућптп ствараље новпх иродуктпвних снага, које ће пзравннтп штсте од географског ноложаја. 3 М. Бер:'Ја11анско"РУски сукоб. Н. Н. ГОДВ ВОННВ1.