Delo

ПРИВРЕДНО СТАЊЕ РУСИЈЕ 63 то учиннле с друге стране — довело је до рата између Јапана и Русије. Ма како се овај рат завршио, њиме се неће коначно решити питање азпскога Истока, питање Тихог Океана. Тек ће завршетком рата наступити радња заинтересованих држава. Негда су трговину Тихог Океана имали у својим рукама Португалци, од њих је прешла на Холанђане, од Холанђана на Пнглезе. Сад је за Тихи Океан заинтересована и Америка, чија је индустрија у најпунијем јеку. Привредно развиће Русије и Јапана, које бп било угушено ако не би имале слободне водене путеве и пијаце на обалама Тихог Океана, такође су запнтересоване овим питањем, оно је за њих управо питање живота. С тога ће после завршеног рата настати груписање заинтересованих држава у погледу решавања питања о азпском Истоку и о заштити њихових интереса на Тихом Океану п његовим обалама; па, како све околности говоре, може највероватније наступити потреба: да се обе ратне стране, Русија и Јаиан, у друштву са Сједињеннм Америчким Државама нађу на заједничком земљишту, обезбеђујући своје интересе од Инглеске. Кад је реч о рату и о намерама Русије на азискоме Истоку и о успесима њезине политике, не сме се губити из вида ни револуционарни покрет који траје већ четири месеца. Он потреса Русију, одазива се на њену међународну улогу и целокупно стање сила. Он више није обична побуна, каквих је у Русији до сад много било; он није пролазни излив нпхилистичке и терористичке пропаганде. Он се спрема, вели К. Кауцки, да уништи један режим, који је искористовао сва поштена срества цивилизације зарад својих експлоататорских и непоштених1 смерова; овај револуционарни покрет у Русији има да уништи један престарели режим. Оваком јаком и жилавом покрету треба тражити извора у привредној развијености Русије. Док је она била још и сувише привредно неразвијена, док је оскудевала с фабрикама и индустријом, пропаганда интелигентних револуционара је била безуспешна: народ је окретао главу од њих, па их често још и власти потказпвао. То је доба иајбоље престављено у „Но1 Од Гогоља па свп осталп ппсцп рускп описују пљачкашку особипу руског чпновнпштва, које је, баш сад за врсме рата, похарало Црвепп Крст, вршпло похару на жељезппцама птд. Заграппчпа лптература руска пуна је података о страховптим пљачкама за последњпх 50 годпна.