Delo

66 Д Е Л 0 лежп у томе: што се у централним губернијама најјаче и највише развија политичка пропаганда и агитација, као у најкултурнијим деловима Русије, а услед политичке радње, која се тамо најљуће гони, увек је многобројна емиграција; сем тога, административним казнама се велики број становника прогони у Сибир и друге пустије крајеве. Не толико новим освојењима, колико тим економским и политичким узроцима, може се објаснити необично велики пораст становништва у Сибнру, у коме је 1882. год. било тек 4,019.000 а 1901. год. већ 24,937.000 становника! Сибир јепривукао многе досељенике из централних губернија, јер је он плодан, издашан с дивљачи, кожама, риболовом, трговином, у њему су отворени многи рудници и многе фабрике; све је то дејствовало да тамо не само шаљу своје капитале велпки капиталисти, да се досељава велики број оних чпје се привредно стање колебало и висило о концу, као и велики број пролетера, који су јурили у Сибир да своју радну снагу, која је била у централним губернијама излишна, продаду. Али, у колико је природни прираштај у централним губернијама незнатан, у толико је прираштај у варошима услед доселења, услед силажења пролетаризаних сељака из села, врло знаменит. У колико су које вароши постајале већи и важнији трговачки и индустрпски центри, у толико је досељавање становнпштва бивало све веће, све многобројније и у проценту све знатније. На пример, Јекатиронославска губернија је индустрискн најразвијенија, зато се становништво у варошима ове губерније пеобично јако умножило. У индустриским губернијама варошко становништво врло брзо расте, тако, даје до 1901 год. достигло проценат 22%, а тај је број, узев у обзир да су губерније врло велике а варопш не тако честе, доста знатан, нарочито кад се не губи из вида и околност: да осталих 78% становништва нису сами земљорадници, већ дау тај број улазејош и рударски радннци, фабрички радници но селима, бакали и велики број занимања ван земљорадње. II у нас већ има по селима знатан број сеоских становника који се не баве земљорадњом, у централним губернијама Русије, гдеје развијена фабричност и где су доста знатна привредна, нндустриска предузећа постављена по селима, тај је случај чешћи и према томе број сеоскнх становника којн се не баве земљорадњом много већи. Снажење варошп све јаче утиче на разоравање села, на