Delo

ПРИВРЕДНО СТАЊЕ РУСНЈЕ 65 Пошто смо укратко указали на узроке и изворе рата и револуцпје, сад ћемо се постарати да, према статистичким подацима, изложимо привредно стање Русије, јер су у њему ти узроцп II ТИ изворп. Становништво Кретање је становништва од великога интереса, јер се великим делом могу многе појаве објаснити статистиком популације. Што се Русије тиче, она у том погледу не може пружитп бог зна какав материјал: становништво је тамо расло пз годнне у годнну, али не природним прираштајем (он нигда није износио више од Г60%), него новим заузећима. Тако, на пример, Русијаје (јевропска Русија, Кавказ, Сибир н Средња Азија) 1882. год. имала 100,909.000 становника, међутим, 1901. год. становништво је се попело на 137,007.000. У 50. централних губерција природни прираштај за последња четнрн петогодишња периода (1882—1901) кретао се овако: I период (1882—1886) Г42% II „ (1887—1891) Г46% III „ (1892—1896) Г29% IV „ (1897—1901) 1*72% Тако незнатан природни прираштај не може се приписати само беснилу епидемија и зараза које често косе руске мужике, само рђавим хигпјенским условима, безмерном пићу, сатирању у тешкоме раду и т. д. Пма ту још узрока, који ако нису важнији, оно су од толиког истог значаја као п ови. Први је економски а други политички. Економски је у наглом пропадању сељака, његовом пролетарнзовању. Све оно пролетаријата, што није потребно фабрикама, трговпни, саобраћају и индустрпји, упућено је да се исељава. Сем тога, услед неродних земаља и рђавих услова за развитак пољопрпвреде, из неколико губернија се становништво мора дансељава.1 Полптнчкн узрок пак 1 Из саме цептралне Руспје узме се годпшње 8 до 9 мплпуна пасоша. То сеоскп пролетерп пду те траже рада, а једап део се п не враћа впше нпкако, пошто једаред папусти своје родно место. (Н. Лепипв: Кт. деревепскои 6'Кдпотв). Дело, кљ. 35. о