Delo

ВДСПИТАЧЕВЕ ЗАБЕДЕШКЕ САОНШТАВА ПХ П ПАМЕЊУЈЕ РОДИТЕЉПМА С Р Е Т Е Н 12. Спавање1 — Штаје, ленивче; тијош спаваш, а сунце изгрејало још пре два часа! — кара отац сина. — Па, зар сам ја крив, што сунце изгрева тако рано! одговара синчић трљајући очи. Лепа шала — је л’ те? Свака шала пола је збиља. Овде је она, канда, цела целцата збиља. У њој има много истине, коју не би требало ни један разборит родитељ да не зна, нити да је смеће с ума. Спавање није просто леност. Оно је природна потреба. Без спавања не би могао опстати жив створ: ни животиња, ни човек. II биљке спавају зими. У леност се може убројати само спавање ради уживања. Напротнв, спавање ради одмора, због органских потреба дужност је. Дуже је спавање потребио нарочито деци, ислабелима од болести н људима у најдубљој старости. Дете, одмах по порођају спава 20—22 часа у 24 часа. Доцније, као одојче, спава по 15—20 часова. У доба кад походи Народну школу још је потребио детету да спава 10—12 часова. 1 Види „Дело“ књ. XXIX. стр. 425.