Delo

ВАСПИТАЧЕВЕ ЗАБЕЛЕШКЕ 7Г> Гимназнјалци треба да спавају по 8—10 часова у 24 часа, а одрасли људи 6—8 часова. Умном је раднику потребно дуже да спава но телесном. Умни радник дела поглавито мозгом, телесни — мишпћима. Тело се одмара већ чим се престане радити, а нарочито седећи и лешкарећи. Мозак се одмара потпуно једино при спавању. Отуда је уопште потребно деци која иду у школу да спавају дуже, него деци која не иду у школу. Отуда лети заиста „изгрева сунце и сувише рано“ за многе ђаке, који морају да журе у школу, или због удаљености, или стога, што им родитељи морају да ране на посао. Ко деци откида од спавања, откида им од здравља; откида им од правилног развијања и напредовања и телесног и духовног. Нарочито је за осуду откидање деци од спавања, због седељака, или због доцне вечере, стога што отац долази доцкан из кафане. Деца треба рано да вечерају, па рано и да лежу. Тада се може, ако је неопходно иотребно, тражити од деце и да устану нешто раније. Али, не чини добро ни онај, који пушта децу да спавају дуже но што је стварна потреба, да се излежавају и спавају ради неког уживања. Такав пушта децу да постају гнила и трома, да бивају лена. Важна је околност, што здраво, и уопште нормално, дете неће ни да спава дуже но што му је потребно. Здраво дете има после слаткосна већи прохтев за покретом и игром, но за излежавањем и чмавањем. Само болешљнва деца, или од прнроде трома и тупа, имају обичај да спавају сувише дуго. Што је дете уморније треба дуже и да спава. Здраво н живахно дете, увек нађе прекодан занимања, н телесна и душевна, у чем му се умерено заморе и мпшнћи и мозак. Али, кад је дете имало прекодан више кретања но обично, више пажње и посматрања, више певања, говорења и мишљења тада му је потребно и да спава дуже но обично. Уопште треба паметно поступити с дечјим спавањем. Јако греши ко мисли, да ће му дете бити вредније, што буде мање спавало. Баш напротнв, неиспавано дете, нарочито кад се то чешће понавља, изгуби чилост и окретност, те постане тромо и мрзовољно према сваком послу. Такво дете, сасвим природно, гледа кад год може, да пзбегне посао и напрезање, па да се сакривено испава. А на тај начин не само