Delo

ВИЗДНТИЈСКИ УМЕТНОСТ [ Хришћанство се зачело у доба када је једна пространа цивилизација била на заходу. Гоњено испрва, и савршено неразумљиво једноме свету који је био нрожет сасвим другим уверењима, оно је потајно, као дуб жиле испод земље, ширило своје велике истине међу људе. Али су при свем том судари били неминовни. У колико је садашњица била шкрта и оскудна у делима праве и велике културе, у толико су традиције из славне прошлости билејаче, а успомена на сјајне епохе живља. На промолу Хришћанства, још су једнако градови у Грчкој и у земљама јелинског Истока (Родос, Пергамон, Александрија и др.) изгледали као прави музеји1, у којима се налажаху у изобиљу, поред несавршенијих радова нових школа, и оригинали, или бар одличне копије, једнога Фидпја, Пракситела и Скопаса. Када је римски орао разапео крила и над тим ведрим земљама, живљаше у њима један народ, који је убрзо постао просвећени учитељ окрутних завојевача. У Рим се тада, као у Париз за време Наполеонових похода, довлачила уметничка дела да красе палате и тргове. Грчки су градови, на тај начин, постали нека врста уметничких расадника, у којима се живо пословало у духу ранијих времена, како би се што боље и брже задовољиле развијене уметничке потребе италпске дристокрације и самога народа римског. Радови грчких умет1 Сћ. Вауе!;: 1Уаг1 ћугапИп, р. 10.