Delo

374 Д Е Л 0 — Не води она рачуна о том — одговорн Полањецки. Не води она рачуна о том шта ће ко рећи, јер од света нншта не тражи. То је такође поносито створење. Она је Игњату била увек изузетно одана, и његов учин морао је силно заболети. Знате ли?... Оно што и с Плошовским? Добро сам се знао с њим — рече Швирскп. — Његов ми отац први у Риму рекао да ћу избпти на површину. 0 госпођици Јелени говорило се да је верена за Плошовског. — Вереница му никад није била али га је вероватно потајно волела. Таквамује била срећа... Поуздано је да се после његове смрти потпуно променила. За женско онако побожно његово самоубиство морало је бити страшан удар, али какваје то само тешкоћа’ кад се неко не може ни Богу молити за онога који јој је драг био!... Сад опет Игњат!... Ако ико, то ће она учинити све само да га спасе. Кад сам бпо јуче тамо, изашла је преда ме, сушта вејка — бледа, заморена, неиспавана. А има ко да га негује. Госпођица Ратковска ми рече да је за та четпри дана спавала цигло један сахат. — Госпођица Ратковска? — упита живо Швирски. — Да! Заборавио сам вам рећи: прочитала у новпнама о томе и истога још дана преселила се код Јелене да бди над Завиловскпм. Кукавно девојче и опа је постала пре сенка, пего човек. — Госпођица Ратковска!... понови Швирски. Од стаде механички тражити у капуту бележник, у којем је држао њено писмо. Сад се сетио њених речп у писму: „Решила сам се на друго, и ако никада не будем: срећна, нећу да имам бар доцније да себи пребацујем е нисам била искрена.“ Сад је потпуно разумео и значај и стварну трагедију тих речи. Дакле у пркос свим светским погледима, не марећи шта ће рећи зли језици она је отишла да негује овога самоубицу. Шта је то могло да значи? Ствар је била јасна као дан. Истина је Коповски отишао с другом, али је она говорила отворено шта мисли о Коповском, а да је према Завиловском била равнодушна не би ишла да га чува крај постеље његове. — Изгледа да сам ја магарац! — прогунђа Швирски. Али није био то једини исход, до којега је дошао пошто е ствар добро расмотрио. Наједаред га спопаде нека туга за