Delo

408 Д Е Л 0 Б. 0. КозвеШ, р. 79.) Тим речима је изражено биће нове уметности, која се с нарочитом љубављу задржава у оним крајевима душе где се у далеком хорпзонту небо са земљом уједно слива, гди иматеријално добија облик материје, где празно, оно што не постоји добија излед плавог фирмамента, где се душа осећа, види, чује као нешто конкретно. Те речи једним крајем својим додирују царство мистерија, док другим крајем претварају реални свет у свет симбола. У њнма лежи и објашњење оне тежње ка мистичном, која тако одликује нову уметност и она значајна црта, по којој је та уметност симболистичка. Веома је значајно да је ЛУППаш В1аке, велики мистичар енглеске поезије исказао ту исту мисао, мал’ те не истим речима: „Мап ћаз по ћоПу НШегепТ Вош Мз 8ои1“ (човек нема тело различно од своје душе), као што је значајан факт да симболистичка уметност почпва на том сазнању. Душа је мистицизма да човек реално, непосредно осећа оно што је нереално, небитно; да своје тело, своја чула направи примчивпм за безтелесни, ванчулни, надчулнн свет. Није то уништавање свога тела, него овапућивање бестелесног света. Најпримитивнији има тај карактер. Тиме је омогућено да се осети и оно што нема утицаја на наша чула; и оно што је етерично постаје интензивно, непосредно осећање, конкретно осећање. У супротном правцу опет свако осећање добија карактер нечег конкретног, свако осећање постаје доживљај. Сваком ко је прочитао Росетијеву „Блажену деву“ та етерпчна, небесна песма бива јасна као слика, јаснпја од слнке, јасна као доживљај. Све је у њој, до најситнијих детаља чисто виђено, чуто, осећано — све је чулно. Одмах у ирвој строфи имате за то класично леп нример, у оним речима, које се свугде истичу: „Очи јој беху дубље нег воде Вечерњпх тпшппа" Нег суез \\теге с!еерег Шап 1ће с1ер!ћ 01' \\_а1ег8 8Ш1ес1 а! етеп. (Тће Ме88ес1 Бато2е1). Нема ту баналне, јер нереалне фигуре „дубоке као ноћ“ ил слично што у жанру старије поезије, што у ствари ништа не казује. Овде је фигура конкретна, непосредЕа, чулна. Тако је и са осталим фигурама од оне о златној огради небесних висина која се загрејала од груди девице наслоњених на ограду, до оних кринова, који су од чежње њене чисто као