Delo

422 Д Е Л 0 живота непрестано учио и знао је литературе другнх нарада:: грчку, латинску, талијанску, француску, енглеску, немачку и словенску, а познавао је и лепоту народне песме словеначке% * * Још године 1897 образован је у Љубљани одбор за подизање Прешернова споменика, и одмах је упутио проглас на народ за скупљање прилога. Одбор је састављен из људи који припадају словенској либералној странци, која у јавности представља „81оуепзк1 Хагос1“. Председник је одбора љубљански жупан Иван Хрибар, а потпредседник д.р Иван Тавчар, вођа либералне странке. Споменик се почео градити 1900 године. Кад је био потпупо довршен, општина љубљанска позвала је на прославу и остале словенске народе, те је то била не само народна словеначка, него и свесловенска прослава. Ми, Срби, кренули смо се на прославу као на Косово: једни раније, други доцније, без нарочитог плана, не знајући ко нас предводп, јер председнпк београдске општнне, која је узела на себе иницијативу, није с нама дошао. него тек после нас на сам дан прославе. Пут смо провели у пријатном разговору, од Загреба до Љубљане још и у разгледању дивне околине брдовите Крањске, кроз коју протиче бистра Сава, а испуњавају је величанствени огранци Јулискнх Алпа. Стигли смо у Љубљану 27. августа у један час по подне. На станици железничкој није било великог дочека можда зато, што приређпвачки одбор није знао време нашега доласка нн колико ће нас бити. Жупан љубљански Хрибар са још неколико чланова из одбора дочекао нас је и поздравио, а на то му је у нме Срба одговорио прота Марко Петровић. Тада тек дознадосмо да је прота Марко овлашћен да нас представља. За тнм је отпочело размештање гостију по хотелима, и већином, по приватним становима. Са станице смо се разишли без икаква договора за доцнпји састанак тако, да смо цело после подне лутали по Љубљани без икаквог плана, и тек тада једап од другога дознавалп, да ће у вече бпти заједпички састанак у „ХагоЈпот Бопш“. Љубљана је лепа и чиста варош, има до 40.000 становника са леним зградама, међу којима је ц чувена трговачка академија, има електрично осветљење, трамваје н канализацију. II