Delo

X Р 0 Н II К А 427 дивним пароднпм песмама ми смо вас почели загрљавати. Данашњн дан нека утврди побратимство наше“. Још су говорили и паздрављалн Бг. Карел Трилер, адвокат у Љубљанн, Вг. Херолд, младочешкп посланик, Коста Главинић, председнпк београдске општине, Бг. Милан Амруш, градоначелник загребачки, Вг. Шукнћ, равпатељ обртпе школе у Љубљани (наздравио вајару Зајцу), Габријела Прасова, чешка списатељица. Али је најодушевљеније поздрављен говор хрватскога књижевника Љубе пл. Бабића — Ђалског, којн је одао хвалу словеначком народу, што је подигао диван спомен ономе који му је створио краснн песнички језик. Он је нарочнто нагласио да је тај споменик подпгао народ својим знојем, одвајајући од уста својих, а својим жпвим учешћем показао је да нас све мора удружити један етички моменат, који је оличен у демократисму. Последњи је говорио жупап града Крања Шавник. Најзад је жупан Хрибар захвалио свима на учешћу и банкет је завршен у 5 часова по подне. Од Срба су били на банкету: председник београдске општнне са свима одборским изасланицима, председник крагујевачке општине са тројицом одборника, неколико одборника општине шабачке п параћинске, изасланици: Српског Универзнтета, Српске Књижевне Задруге, Професорскога Друштва, Уметничког друштва „Ладе“, Адвокатскога удружења, Инжињерског Удружења, Грађанске Касине, Учитељског Удружења, Савеза новинарскнх сарадника, Београдског певачког друштва, уннверзитетског студенског друштва „Побратимства“, Трговачкога Удружења, Литографско-штампарског еснафа, кафанскомеханског еснафа, обућарског еснафа и т. д. Од књижевппх листова били су заступљени: „Дело“, „Српски Књижевни Гласник“. „Српски Народ“, „Словенски Југ“ и „Српска Застава“. Тога дана у вече били су конгреси у баштама хотела: ,Лојда“, „Новога Света“, „Илирије“ п „Народног Дома“. У њпма је бпло толико света, да се једва могло проћи и седети. Због тога се није могао ни известн програм, да на тим конгресима говоре говорницп одређенп од стране приређивачкога одбора. Много би боље било да се место тога нрнредио на једпом месту заједнички састанак за изасланике свих народа радп упознавања. То би било потребно ради утврђнвања и одржавања јачпх веза са нојединнм словенским радницима иа полптичком и културном пољу, што и треба да је цпљ овнм састанцима.