Delo

5ЕСЕ5510 Р1-ЕВ15 7 да су ужасна времена и тешке прилике у које је запао неки народ, то исто време и те исте прилике редовно, веле они, избаце на површину неком народу човека или хероја баш онда кад му је Овај најпотребнији. Тако је и овде било. II овде је Провиђење послало, или ако вам је згодније рећи, и овде се нашао и избио на површину човек таман какав треба, — и оно што нису могла три петичара да израде, израдио је он сам. То је био, дакле, један од оних Карлајлових хероја и за то, а и по правилима Поетике, ред је да се мало позабавимо њиме. У трећем разреду гимназије већ се номало испољавају подобности и наклоности појединих ђака ка овом плн оном предмету. Већ се, тако рећи, почињу специјалисати и бирати себи струку. Код деце имућних родитеља још и није увек тај случај, али код сиротињске која су пуштена као тиква низ воду, баш се лепо види како се већ тако рано одлучују и опредељују шта ће и куд ће. Осим тога опредељавали су судбину ђачку и професорп, и наставни програми, и предмети а не мање и у предметима поједине партпје. У Аритметици „правило тројно“ и „верижно“, у Немачкој Граматици они силни „неправилни глаголи“ и она тешка „јача“ и „слабија промена“, нису једног Српског сина отерале из гимназије п определиле му за свагда пут и колосек у доцнијем животу. Па тек они професори Аритметике и Математике кад се са својим курјачким темпераментом раздеру на збуњеног ђака на табли, па га заокупе својом педантеријом н својим стереотипним вицевима (који се ваљда потежу још од Архимеда и Еуклида а које најбрижљивије једна генерација предаје другој) кад она, велим, збуњеном ђаку који рачунајући на табли вели: „пишем пет остаје ми три“ викну: „Шта ти остаје?... Не остаје ти ништа! Где је?... Покажи шаке, да видим!“ На који се виц обично (и ако је хпљаду пута већ избачен) подлаци ђаци смеше сервилно и показују празне шаке, а они карактерни обично тресну кредом и сунђером о таблу и одлазе сами на место праћени грмљавом грдњи: „Тешко аритметици по теби и теби по аритметици! ... У Богословију Милићу, у Богословију Илпћу, није за тебе гимназија! Никад од тебе неће бпти „Тесла!“ — „А неће, вала, ни од вас!“ гунђа ђак и наравно да таким одговором заради професорску седницу и одпуштање из завода.