Delo

ДАНТЕ ГАБРИЈЕЛ РОСЕТИ 241 ћај и све конкретно струји и пшчезава као звук, као музика — тај хоризонат није постао вртом његове душе. Његов је врт онај у коме цветовп бију као срца људска, у коме мирис исмирне струји болом људске чежње, и у коме кринови и перунике сањају снове људске душе и сав видљиви свет постаје само символ људских осећаја, чежњи, страсти, мисли. 0 оном даље, где се видљиви свет губи у невидљивости људске душе,. као лагани задрхтај жице у пространом царству звука говори^ћемо код Свинберна. Ћуприја 16.-Х.-905 г. Светислав СтеФановић Дело, књ. 37. 16