Delo

0 П К Л А Д А ја, наравно, изабрао друго. Боље је живетп макар како, него никако. Настане жива распра. Банкар, који је тада био млађи и осећајнији, наједном плану, удари песницом по столу и викну, обраћајући се младом правнику: — Није истина. У два мнлиона да се кладимо да ви нећете издржати у затвору ни пет година. — Ако је то озбиљно, рече правник: кладим се да ћу издржати не пет него иетнајест. — Петнајест? Добро! — викну банкар: Господо, ја стављам два милиона! — Пристајем! Ви ставите два милиона, ајасвоју слободу! — рече правник. И овака дивља и бесмислена опклада би закључена! Банкар, не знајући тада рачуна својим милионима, размажеи и и лакомислен, био је у усхићењу због опкладе. За вечером шалећи се са правником говорио му је: — Предомислите се, млади господине, док још није доцкан. За мене два милиона нису ништа, а ви можете да изгубите три до четири најбољих година свога живота. Кажем три-четири, зато, што вп нећете издржати више. А и не заборављајте, несрећниче, да је својевољни затвор много тежи од онога, који мора да се издржи. Мисао, да сваког тренутка имате права изаћи на слободу, троваће вам живот у затвору. Ја вас сажаљевам! А сада банкар шетајући из угла у угао, сетио се свега тога и питао се: — На што је та опклада? Каква је корист од тога, што је правник изгубио петнаест година живота, а ја два милиона? Може ли то да докаже људима, да је смртна казна боља или гора од вечите робије? Не и опет не! Глупост и бесмислица. С моје стране је то била пожуда ситог човека, а од стране правника проста халапљивост за новцем... Даље се он сећао шта се десило после описаног посела. Решено је било, да правник издржава свој затвор, под најстрожијим надзором у једној кућици, сазиданој у врту банкаревом. Договорили су се, да ће у току 15 година, бити лишен права да преступи праг кућице, да види живе људе, да слуша човечији глас, да добија писма и иовние. Дозвољавало му се, да има какав музикалан ипструменат, да чита књиге, пише писма, 16-