Delo

0 П К Л А Д А '245 срећу осећа моја душа сада, због тога, што их ја сад тек умем да разумем“! Жеља затвореникова била је испуњена. Банкар је наредио да се два пут у врту опали. Затим после десете године правник је непомично седео за столом и читао само Јеванђеље. Банкару је изгледало чудновато да човек, који је за четири године прочитао 600 научних књига, изгуби целу годину на читање једне таке свима појмљиве и помање књиге. На смену Јеванђељу дошлаје историја вере и богословија. Последње две године затвора, затвореник је читао врло много и то без икаквог реда. Час је учио природне науке, час поручивао Бајрона и Шекспира. Биле су од њега таке цедуљице, где је он молио у једно исто време да му се пошље и хемија н лекарски уџбеник п роман и каква било философска и богословска расправа. Његово читање лпчпло је на то, као да он плива по мору међу остацима од брода и желећи да спасе себи живот час се хвата за један, час за други остатак! П Стари банкар сетио се свега овога и мислио: „Сутра ће у 12 часова он добити слободу. По услову ја сам дужан да му исплатпм два милиона. Ако му их платим све је пропало: ја сам савршено разорен...“ Пре петнаест година није он знао рачуна својим милнонима, а сада се бојао да запита сам себе, чега има више: дуга или новаца? Страсна игра на берзи, различне спекулације и напраситост, од које се он није могао отрести ни у старим годинама, мало по мало упропастили су га, и неустрашни, самопоуздани, горди богаташ претворио се у средњег банкара, који дрхти од најмањег растења и опадања курса. — Проклета опклада! — брбљао је старац, у очајању хватајући се за главу: Зашто овај човек није умро? Њему је тек четрдесет година. Узеће ми последње имање, ожениће се, наслађиваће се животом, играће на берзи, а ја, као просјак, гледаћу са завишћу и сваки дан слушати од њега једну исту фразу: „Ја вам дугујем за срећу мога живота, дозволите да вам номогнем!“ Не, то је и сувише! Једино спасење од банкротства и стида, то је смрт тога човека!