Delo

256 Д Е Л 0 „Хасћ(1ет 81сћ бћег с!ег Ра11 егех^пеп с1иг1'1е, с!а88 81сћ 1'гетс1е 2И Апкаи1'еп уоп с!ег1е1 ОтпћбШскеп аптеМеи \уегс!еп, ипс! 8о1сће ЈпсМеигеи етет ЈегагИ^еп 111 иаИоиа1 — бкоиот1зсћег Ве21ећии§: 8ећг \уипсћеи8\уег1ћеп Аокаи1е ииг ћт^егИсћ л\гегс1ео кбпо1еи, 1тс1е1 сћебе ћаисМбге^ети^ сИе Кге18ћећбгс1еи аи! 1о1^еис1е8 аи1тегкзат ги тасћеп...“ Иза овога слпједи §44 закона од 7. рамазана, без спомена о петогодишњем року у ком кмет има право подићи парницу ради прекупа и § 45. Иза упуте како ће их изводити, завршава се ова наредба овим одсјеком: РНе Кге1зћећбгс1ен ћаћен сИезе УегогсНшио- с1еп ин1егб1ећенбеп Ве21гкбћећбгс1ен тИгиШеПеп инс! Птеи 211 ћеШонеп с!азб тап сНезе1ће ег1аззеи ћаће ит с!ен Аикаи! гиг УегМ^ипИ з!ећепс!ег бгинсКШске Иигсћ 11е181це 1гетс1е ВапИшгШе Мег 211 ИанИе 2и егтбоНсћен инИ с1еп ићег11иб81§еи Е1н\уеис1ин§’еи, \\ е1сће уоп 8еИе с!ег Ет^ећогенеи 111 бо1сћен Ра11ен тб^Исћеглтзе ^езГећ! \\ егс1ен иис! с!ен Апкаи! егбсћ\\геген кбип1ен, уоггићеи^ен еуен1ие11 гиг гео*е1гесћ1ен Аћ\\чск1ии^ инс1 Ег1есИо*ин^ с1егбе1ћеи е1пе ГНгесИои 211 о-ећен.“ Главно је дакле мотив испуштању овога рока то, да би се право нрвокупа колико било ограничило и на тај начин олакшало странцима куповање посједа у овим земљама. Да би се олакшало насељавање странаца данашња управа укида оне одредбе у турским законима, које томе сметају, без обзира на то што их .је Турска издала за то да би помогла тежаку да се откупи и што су оне биле кадре да поспјеше и само рјешавање кметског пптања. Но није остало само на овом. Право прекупа је и на даље сваки дан све више ограничавано и стезано, тако да се слободно смије рећи да оно данас готово и не постоји, а у колико и постоји, оно је сасвим илузорно и смијешно. Да прегледамо укратко како се данас поступа при продаји земаља са сељацима који се хоће да искупе и послуже овим правом. Кад власник хоће да прода земљу, дужан је о томе обавијестити кмета те земље и упитати га хоће ли се послужити својим правом. То наређује властима да оне раде наредба од 7/УН. 1896. број 84.815. Но овако се не ради. Кмета и сад ријетко о том обавијесте. Он обично за продају сазна од новог власника у више прилика по пола године касније по учињеној продаји.