Delo

КМЕТСКО ПИТАЊЕ 255 пђег1аб8еп ш11, пшбб уог А11еш с1еш Е^епШитег Пез СхеПаисТе ипс! ОђбС^агСеп, \уе1сћег ги§;1е1сћ Паз 111 Кес1е вСећепПе ОгипПзШск ћеагћећеС, аиКогПегп, оћ ег с1аббе1ће ит Пеп бсћаШип^зрге1б Шг 81 сћ ћеапбгисћС; \уШ ез сћебег шсћС, оПег капп ег с1еи бсћаСгип^бргеЈз шсћ! гаШеп, зо капп с!аз ОгииПзШск аисћ ап е1пеп АпПегеп, ипСег ВеоћасћШп^ с!ег ћезСећепПеп УогзсћгИ1еп уегкаиП \уегс!еп. Из овог поређења јасно се виде разлике. По првом кад власник прода земљу и ако је кмет хтио купити, онда кмет има право за вријеме од пет година подићп тужбу и земљу прекуппти. По другом о овом року нема ни спомена. Рок од пет година илп је овде испуштен у преводу или га је иреводилац у првом сам од себе додао. Но разумије се, да је овдје хотимично испуштен.1 Главни мотив што је овај рок за право прекупа овдје испуштен најбоље се види из циркуларне наредбе земаљске владе од 30/1Х 1879 број 21.003, у којој је овај параграф и донесен. У њој стоји у почетку: Ез ћа! зшћ еге1§;пе1, с1а88 ет бзШггешМбсћ — Ш10’апбсћег ЕШегШаи 111 сћезеп Еапћегп ет ОгшнМиск уоп етет тоћаттећашбсћеп (хгипсШегт ап^екаиП ћа(, ипс! с1азз бра1ег с!ег Хасћћаг сИебез СћшМзШскеб §’е§’еи с!еп Уегкаи! с1е8бе1ћеп ргоШбНегепИ, с!азбе1ће Шг 81сћ ћеапбргисћ! ћа1, тћет ег 81сћ с1аће1 аи! с!аз Илт 1111 81ппе с!е8 Шгк1бсћеп ОезеШеб гибШћепИе УогкаиШгесћ! бШШе. 1 Пада јако у очп да превод нпје тачан. Тако у другој' свесцп стојп: \Уеш1 Јеташ! аи! еЈпет СгетЈеп (јгипЈИиске јћпг а1& ЕЈцепИшт (ти1к) цећбп§е Оећаибе ипс1 ОћзСћаите ћаГ, 80 капп Јег Везћгег иш! Већаиег Јез ОпшЈ81иске8 ЈазвеЉе ап кешеп АпЈегеп уегаиззегп.Да власнпк (Е1§-еп1ћитег) земље нпје уједно п њен Већаиег него да се ово Већаиег односп на власнпка зграда, као што је то стављено п у првој свесци, јасно је сасвпм. Овакпх погрјешака како нам се чпни пма у преводима турскпх закона впше јер се често, налазе мјеста врло неразумљпва и без пкаква смисла, што не може битп ништа друго него слаб превод. Ове погрјешке у преводу турскпх закопа по нашем мишљењу имале су п својпх посљедпца, а у том нас утврђује п наредба земаљске владе од 24/Х 1884 број 14.135/П која говорп п пздавању тапија, кад ко прпсваја право првокупа, а по том п о § 44-ом. Један пасус у њој, којп се односи на ове параграфе гласи: По нетачној штплпзацпјп а може битп и нетачном преводу дотпчних мјеста у закону... једва ће се моћи код те врсте права обиљежптп нарав нарочитог прекупног права. Да лп управа смије, кад п сама сумња у тачап превод извјесног закопа оставити га да се властп по њему управљају, а да превод попово не прегледа, остављамо њој да одговара.