Delo

ДИСАЖИЈА ЗЛАТА 267 је сума годишњег ануитета, који држава плаћа као интерес и доплату својих дугова, и како је ресултат увек био негативан сматрало се да је тиме потпуно доказана и пасивност нашег међународног биланса. Не само дакле да ни један од многобројних других елемената, што улазе у рачун при израчунавању међународног биланса, није узиман у обзир, па чак ни онп елементи који су у обзир узимани: цифре увоза и извоза нису биле подвргнуте никаквој анализи, којом би се одредила стварна вредност њихова. Изгледа међутим да је била једна друга околност, крјаје ■ и без бог зна како дубоке анализе елемената што улазе у састав међународног биланса, могла показати присталицама таквог објашњења ажије на злато, да су на погрешном путу. Пасивност међунородног биланса, нарочито ако је стална несумњив је знак економског опадања. Земља, која стално кроз читав низ година има пасиван међународни биланс, постаје сваке године све снромашнија, њено се богатство смањује. Међутим Србија од 1884 год. од кад се ажија у овом облику прјавила постајала је економски све јача, њено је богатство расло. Ако ни по чем другом, то су присталице ове теорије, могли видети по сталном рашћењу укупне цифре спољне трговине и извоза н увоза заједно. Али — то тако изгледа само кад се на ствари гледа објективно. Србија је међутим земља у којој је то често врло тешко и где су врло ретки људи, којима .је то могуће. У Србпји постоји скоро о свима стварима врло много скроз погрешних, алп тако укорењенпх мишљења, да их ни сва брутулност факата, којима се очевидно обара дотично мишљење, не може поколебати. Једна од тих предрасуда, која је још до скора била тако рећи ван дискусије, била је та да је наша земља за последњих двадесет п пет година осиромашила! На основу оисервација врло сумњиве вредности тврдило се — а можда се по негде и сад тврди — да је економска снага нашег народа опала. Довољно је било да неко примети на сељанкама, коју ниску дуката на грудима мање, па да из тог једног јединог факта без икакве даље анализе закључи, да је благостање у Србији опало, и да је Србија на путу економског проиадања. Неекономски васпитана наша пнтелигенција — која је заиста сиромашнија но интелигентна класа ма кога другог народа у Европи — није била у стању да разуме економску трансформацију, која се за