Delo

ДИСАЖИЈА ЗЛАТА 281 опадањем потреба земаљског саобраћаја, трговачка вредност новчанпца стално би се поклапала са њнховом легалном вредношћу, и ажије и дисажије не би могло бити. У томе је дакле неслагању виспне новчаничног штока и потреба земаљског саобраћаја правп и једини узрок варнјацнјама трговачке вредности сребрних новчаница у опште. Да њега нема не би било ни варијација. Али на сам начин варирања трговачке вредности кад оно већ постоји, учичу н извеснп фактори, који сами за себе не би моглн изазвати колебање трговачке вредности новчанпца, али кад оно већ постоји могу да потенцирају илп ослабе поједине осцилације, да их убрзају или успоре. Ми у оквиру овога чланка не можемо анализирати све те факторе, чији је утицај често врло минималан, али сматрамо за потребно да проговоримо о једном чији утицај може да буде врло знатан. То је спекулација. Када се у једној земљп појаве знатнија колебања у трговачкој вредности главнога средства размене — а тоје код нас сребрна новчаница — онда спекулисање са тим новцем, ажнотажа, постаје за људе иосвећене било теоријскп било практично у принцип тог колебања, извор лаке и сигурне добити. Спекулација онда може у огромним размерама да утиче на осцилације трговачке вредности изнад или испод легалне вредности тог главног средства размене. Један леп пример тог ^тицаја спекулацпје на осцилације трговачке вредности легалне монете са недовољном унутарњом вредношћу, пружа нам историја наших валутних односа од 1898. до 1902. године. Регуларно пењање и надање ажије на злато у пролеће и у јесен одавно је, још много пре 1890. гогодине, изазвало спекулацију са златом. Но том су се спекулацијом с почетка бавили само људи, који већ но занату раде с новцем. Али када су услед наглог иовећања новчаничног контингента у 1898. годпни за читавих 15 милиона осцилације ажије на злато постале врло велике а шнекулисање са ажијом и сувише очевидно рентабилно, ажиотажом се почело бавити мал те не све у овој земљи, што је имало мало уштеђеног новца. Чак су и девојке па и деца своју скромну уштеђевину улагали у тај посао. Резултат те у толиким размерима развијене ажиотаже био је тај да се ажија и у доба највећег иптензитета саобраћаја