Delo

282 Д Е Л 0 одржавала на врло великој висини куповинама .злата у циљу спекулације са ажијом; да се новчаничнн шток имобилизирао тако да се разлика између његове највеће и најмање висине смањила, и да трговачка вредцост новчаница није одговарала у ствари односу пзмеђу новчаничног штока и стварних потреба земаљског саобраћаја вредностп. Зајмом од 1902 године та општа ажиотажа је безповратно декуражпрана. Држава, највећи купац злата н према томе најјачи понуђач у земљи, престала се за неко време јављати са тражењем злата, но га је чак морала ради исплате летећих дугова у земљи п нудити. Курс златнпка услед тога место да се по свршетку извозне сезоне почео пењати, продужпо је и даље да пада и држао се за све време мртве сезоне извоза испод цене коју је имао у јесен 1902 годпне. Спекулација дакле ннје могла истурити из руку злато, које је набавила у јесен 1902 године. Сезона највећег интензптета саобраћаја вредностп затекла је спекулацпју засићену златом и монетарну ситуацију рашчишћену. Златник који је у 1902 години у јеку пзвоза који је те године бно још преко свега тога изузетно велики још увек правио иром. од 4—5% сишао је први пут после толико година на а1 рап. Скакање курса златниковог у пролеће, које би услед појачанпх потреба саобраћаја било већ и нначе слабпје но ранијпх година било је још спречено и ликвидацијом на коју се спекулација морала најпосле решити. Та се ликвидација свршпла на штету највећег дела ажпотера, и спекулација са ажијом била је дефинитивно декуражираиа. Алн тој ликвидацији имамо да заблагодарнмо у многоме, поред појачања потреба саобраћаја, за впсоку трговачку вредност сребрних новчаница у сезони најмањег пптензитета снобраћаја у 1904 и 1905 години. Као што се види спекулација са златом и сребрним новчаницама стварајући ефективне потребе за једном или другом врстом монете, у стању је да знатно утиче на осцилације трговачке вредности сребрних новчаница. Отуда се те осцилације у детаљнма својим не могу увек довољно објаснити варирањем односа између висине новчаничног штока и потреба саобраћаја. Тај однос једини је узрок разлици између трговачке и легалне вредностп сребрних новчаница, али није и једини регулатор те разлике. На њезине осцилације кад она већ постоји утичу и други фактори, који је међутим не би могли изазвати.