Delo

ХРАМ СВ. ЛУКЕ У РОВЦИМА 291 V А већ шта су друго могли, него опет да се измире. Одрешише кесе, даде нешто и општина, те сабраше једнр двеста трпста гроша, па Средоје опет крену у свет да сврши и другу половину посла. И опет поче да се нпже месец за месецом, па се намири година. Настаде и друга година, те ће и она скоро крају а од Средоја опет ни трага нп гласа. Почеше опет да стижу све чуднији и чуднији гласови док сељацима не догрди те се здоговорише једног дана да дигну хајку за Средојем. Ништа им друго не остаде, него да дигну хајку. Срећа их је послужила, те су у то време имали и једног доброг и писменог ћату у општини — оног истог што ће за тим отићи на робију — те им он припреми све. — Најпре ћемо дићи писмену хајку — вели им ћата. — Како писмену хајку? — питају га. — Тако, написаћу један распис свима окружним властима, у којој ћу рећи: та&а и така ствар, извесни Средоје, пуномоћник села Ровца, ево већ четнри године збира прилоге за зидање цркве, али се зато време не јавља својој општини; умољавају се све власти да га у своме подручју потраже и да га упитају: како је, је ли што сабрао и, ако је сабрао, да пошље општини пошто је иста намерна да овог пролећа отпочне зидање. Па онда, послаћу н оглас у новинама, ево овакав: „Тај и тај, пуномоћник села Ровца, за зидање цркве у истом селу, умољава се да се свом селу што скорије јави, ради пзвесног споразума“. Је л’ добро тако? — Са свим добро. Па тако и урадише, те протече још једно пола године а они се завараше очекујући одговор од власти. У том неко донесе глас у село да се Средоје налази у суседном округу, нема нн дан и по хода донде. Сабраше се сељаци те доконаше да не очекују внше ништа од писмене хајке, но да удесе формалну хајку, па ако је потребно, да позову и околна села у помоћ. Учинише и распоред. Средоје је сад у варошици Р., он може или да замакне горе, те да удари у трећп округ, или се може спустити доле, те да удари у други округ или ће још кој дан остати у том и том округу. Дакле Лука и Видоје Стокић 19*