Delo

ХРАМ СВ. ЛУКЕ У РОВЦНМА 295 трговачки калфа лумповао је скоро до зоре уз грамофон а Мика терзија, шаљивчина „одбором нарочито умољен зато“, правио је шале, измакао је столицу Стеви Пантелићу те овај пао; нагаравио је Перу Јанковића и тако у опште терао шале. И док је то тако весело ишло тамо у сали, овамо натраг, у соби бр. 4. решавале су се врло озбиљне ствари. Тамо су се закључали Средоје, Лука и Видоје Стокић. Објашњавали су се најпре тихо па онда бурно, дижући песнице једно на друго а за тим опет тихо. Дуго је то трајало и још дуже би трајало, да нечу Средоје за страшну вест да је хајка пошла на све стране и да му ништ не вреди ни мрднути гдегод. Тада се примири и почеше да се погађају. Узеше му цео приход вечерашње забаве и још нешто одозго те напустише кафану и Средоје тек сад уђе у салу где је забава текла у пуном свом сјају. VII Разведри се нешто у селу Ровцима. Ведра гора, ведра долина, ведро село, ведар председнпк општине. Сви, сви расположени а и како небн кад ето после толико година закуца опет мајсторски чекић и поче црква да се пење из темеља. Прође једна недеља те искочи боме као до појаса човеку; прође друга недеља и уздиже се човеку више главе а кад прође и трећа недеља те ће скоро крај месеца, а оно још мало само, још ред два цигаља па да удари под кров. Свршило би се и то али нестаде пара и сви се забринуше што ће н како ће сад. Да опет нађу човека који би зашао по селу, не иде; да опет нађу човека који би зашао по свету и то не иде. Најзад ће једнога дана Сима Златић рећи: — Па да радимо онако како се то и у другом свету ради — Како, брате, говори? — запитаће сви. — Па да образујемо један одбор који ће да збира, цео одбор а не једног човека. — Тако је, тако је — привикаће сви — хоћемо одбор, хоћемо како се то ради и у другом свету. Тако се сложише сви па се за идућу '7недељу заказа и збор да се избере одбор. Дабоме да је сад настало шушкање, бушкање, чашћавање и протуривање неких листица; те овај да буде