Delo

296 Д Е Л 0 председник, те онај благајник. А за чудо велико, нису се ни отимали толико о место председничко колико о благајничко. Дође и идућа недеља и сабра се велики збор. Било је и новуци и потегли; помињан је и покојни Вићентије и Средоје, бројене су и године од кад се црква зида и напослетку признадоше Луки Живановићу у заслугу што је ухватио у свету Средоја те се ово до крова дозидало а, како је Лука већ и председник општине, изабраше га и за председника одбора. За подпредседника изабраше оног Спму Златића који је и предложио да се образује одбор. Око благајника прилично поломише копља. Те овај ће, те онај ће, најпосле остаде на Милошу Пауновићу царство. После изабраше још осам одборника а за деловођу одборског изабраше ћату. Кад се сврши избор, рећи ће председник Лука: — Ја мислим, браћо, да ће најбоље бити да сад издамо једну прокламацију на народ, па да свакога брата замолимо да приложи што. — Усваја се! — вичу из свег грла новоизабрани благајник и одборници. — А после, настави Лука, неће бити рђаво опет да пустимо тас по селу, сваке недеље и празника н то да се мењају одборници, да не иде само један него сваке недеље други. — Усваја се! — вичу опет из свег грла одборници и благајник. — Е, ако смо све тако наредили, нека нам је са срећом посао! — рећи ће нредседник Лука закључујући збор. VIIIVIII Па како тада на збору наредише тако и учинише. Изабрани одбор нздаде крупним словима штампану прокламацију, са потписима свију часника а часници, односно одборници зађоше по кућама лепо са тасом и иконом Св. Луке, смењујући сваке недеље један другог, својски прионуше на посао. И да впдиш, пође ствар у напред. Одборници ревносни па не остављају ни кућу ни колибу а благајник мало мало па отрчи у варош на пошту те днже прилоге који стпжу упутницом. Баш ако је и почекала црква на зидање, ако, сад је бар