Delo

ПУШКИН И РУСКИ ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ IV САДРЖИНА II ПРАВАЦ ПУШКИНОВИХ ЛИРСКИХ И ЛИРСКО - ЕПСКИХ ПРОИЗВОДА Пушкин се, за све време своје књижевне делатностн, при бирању градива за своје творевине, увек држао принципа, које сам, на основу сопствених његових исказа, описао у предњој глави. Лепо, умесносни ефекат били су свагдашња крајња сврха сваког његовог стиха, — и сваки објекат његовог поетичког обрађивања, који по својој природи нпје припадао области лепога, морао се код њега претварати у лепоту. Целокупна је Пушкпнова поетичка делатност, са изузетком незнатног броја радикално - опозиционих производа из епохе прве младости, изведена у смислу горе описаних естетичких принципа. Ако се у песниковим делима зрелије епохе и нађу неки производи са извесним тежњама на друштвену, моралну анализу и критику, — слободно се може рећи да је то или пролазна, тренутна пасија1, где социјални моменат није обрађиван као такав, но само као згодан мотив за нову чисто артистичку творевину, или, ако је социјални и морални моменат обрађиван као такав, тада је то чињено у духу, који је био сасвим противан једноставном и доследном правцу руског песничког реализма1 2. Нојаве жи1 Пророк — 1826, Отровно дрво („Анчарт>“) — 1828, Када се доврншвао велнкп трпумф („Когда великое свершалосв тор;кество“) — 1836, Споменик — 1836 п т. д. 2 Песник — 1827,' Простота — 1828, Изђ VI Ппндемонте — 1836, Андрпјп Шенпје — 1825, Велможп — 1830, Моје родословље, илп руски грађанин — 1830, Даре узалудни, даре случајни — 1833, А. Г. Родзјанку — 1825.