Delo

304 Д Е Л 0 мирта и тамни кипарис и сладосно шуме тауријски таласи. Тамо сам ја некад у планинама, испуњен срдачном мишљу освојен замишљеном леношћу, лутао крај мора, када је на колибе падао ноћни сутон, а млада те девојка тражила и по имену својим другарицама називала“. Но док та доиста дивна песма носи на себи ипак неке трагове руске поезије прва два деценпја 19-ог столећа, те, исто као и ова, има национално индиферентан карактер и слабо је снабдевена специјално руским атрпбутима,1 налазе се у Пушкиновим песмотворнма и таки описи природе, који не само што у пуној мери задовољавају уметннчке захтеве, но су у исти мах снабдевени са атрнбутима праве руске слободне природе и живота, те су за стварање руског песнпчког сликања предела, које достиже врхунац уметносног стварања, од врло великог значаја. У ту врсту Пушкинових песмотвора спадају ови производи: Зимско вече, Зимски пут, „Зима. Шта да се ради у селу“, ЛЈанастир на Казбеку, Јгавказ, Пролеће, Јесен, Наново сам посетио онај угао..., Кад лутам изван варошн замишљен... и т. д. Осим тога ту спадају и многе мајсторскп изведене партије у поемама, у Евгенпју Оњегпну, о чем ће бити говора на нарочитом месту. Ево неколико прнмера уметнички репродуковане руске природе у некима између малочас побројаних песама: „Под голубасто плавнм небесима, блистајући се према сунцу, лежи целац-снег као огроман, великолепан ћилим; само се црнп прозрачна шума. И јела се зелени испод иња, и речнца блиста под ледом... Сва нам је соба осветљена ћилпбарским сјајем. Весело пуцкара ватра у заложеној пећн. Прпјатно је лешкарити и размншљати на креветцу. По знаш шта: да наредпмо да нам се упрегне сива кобила у санке?“ Или у песми „Јесен“ где су атрибути руског сеоског живота са пстим таким уметничким савршенством претворени у високо поетичке слике: „Већ је небо дпсало јесењу, већ је сунашце ређе блистало, дан је бивао краћи. Тајанствена сеница шумска обнажавала се с печалним шумом, на поља се слегала магла, а јато ждралова се кретало к југу: приближивало се прилпчно досадно време: новембар нам беше закуцао на врата. 1 Таке су, међу осталима, п ове песме: Ко је впдео крај, где су лепотама прпроде...; Ко зпа ону земљу, где небо блиста; Угаспо се бурнп и кишовитп дан ...; Аквнлон; Облак; Мору; Внноград итд.