Delo

ПУШКПН II РУСКИ ПЕСННЧКИ РЕАЛИЗАМ 305 Зора устаје у хладној магли, по њивама умукао жу5ор послова; вук излази на друм са својом гладном в^чпцом; осетившн их, коњ зарже — а пажљиви путник грабн уз брдо колико брже може; пастир већ не јави раном зором краве пз шталога, нити их, у подневни часг његов дудук дозпва на планднште. У колибнци преде девојка, а преда мном прашти лучевина, друг зимских ноћи“. Таким су стилом изведенн и сви остали Пушкпновн описи природиних лепота. Помоћу природног, гипког и течног језика и заносне, чудно лепе версификације, коју сујош Бјељпнски и Гогољ величали одушевљеним похвалама, ствара Пушкин пределеке слике, које магичном, неодољивом моћу дочаравају пред наше духовне очи дивне појаве руског прнродиног и сеоског живота. Ти описи остају у чисто уметносној сфери, и социјално рефлектујући дух, који веома упада у очи у пределском сликању послепушкинске натуралне литерарне епохе, сасвпм је непознат Пушкиновим описима природе. II при опевању свог личног н друштвеног живота Пушкин се придржавао естетичкпх начела, које је изложио у напред цитираним производима, а која се, као што сам више пута наглашавао, знатно разлпковаху од естетичког законика реалне књнжевне епохе. Док су, на пр., песници руске реалне, Гогољеве и послегогољске епохе, увек на прво место стављали интересе — не своје лпчне, но интересе својих суграђана, своје отаџбине, дотле је Пушкин у својој лирици, па чак и у поемама, и у свом роману, увек заузет својом сопственом личношћу, забринут њеним добром и напредовањем. У том погледу је врло поучна впше пута цитирана песма „Ја много не ценим народна права“, у којој песник сасвим отворено, у духу извесних француских филозофа XVIII столећа, изјављује: „Себи самоме служити и угађати — ннкоме ни о чем рачуна не полагати — по својој драгој вољи лутати тамо - амо п тонути у усхићењу пред производима уметности — то је срећа, то су права!“ Тим истим духом прожете су и песме „Песник" н „Песнику“, у којима Пушкнп проповеда нотпуну удаљеност песнпка и његове делатности од живота којн је око њега. Стојећи под непосредним утицајем француске рацпоналистичке и еензуалнстичке филозофије краја ХА III столећа, која је проповедала егоизам, култ своје личности, епикурејство, Пушкин се, са незнатним изузетцима, одриче благородног алтруДело, књ. 37. 20