Delo

ПУШКИН II РУСКИ ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 307 сам нзмиелио и, може бити, на печални мој залазак блеснуће љубав опроштајнпм осмехом“. Док песник у горе поменутим песмама („Даре узалуднн“ п „Преживео сам своје жеље“) отворено признаје како он, услед непрпјатних, тешких прилика свог личног живота, без икакве жеље и снаге за рад и борбу, очекује крај свога живота и вели о свом срцу да је празно, а о свом уму да је потпуно неделатан, — дотле прави представници руског песничког реализма имају са свим противне назоре о личном моменту у животу и у поезији, и налазе садржину свог живота и своју личну срећу у служби својима ближњима, у борби са силама, које су непријатељске слободном, правом развитку народног и друштвеног живота. (Знп су у толикој мери испуњени вишпм социјалним осећањима, племенитим, специјално руским алтруизмом, да су потпуно равнодушни према својој рођеној срећи, ако је њихов ближњи у несрећи. При погледу на туђу несрећу, њихова им је рођена срећа досадна и непотребна, они је се без икаквог размишљања одричу. 0 том нас уверава историја друштвеног живота руског читавог прошлог столећа, но у том су погледу нарочито поучни светли примери „кајућих се племнћа“ нз седамдесетих година прошлог столећа, када су многи одличнн руски људи драговољно остављалп све удобности варошког п културног живота и одлазили у села, да одлакшају тешки п мрачни живот своје „понижене и увређене“ браће, сеоских становника, да их уче, духовно развијају и заједно с њима подносе све тешкоће радничког живота. Тако душевно расположење руског друштва јасно се огледа п у тадашњпм иесничкнм производима. А. II. Подољннски, песник реалне епохе, спремајући се да сав свој живот, све своје помисли посвети својим ближњима, вели у једној својој песми: „Та ја, и кад бих могао створити себи срећу, ја је не бих створио**!1 А од другог песника исте епохе имамо песму, у којој се описује, како се душа праведннкова одриче рајске среће, да би се могла посветитн служби својима ближњима.1 2 Кад се душа, — читамо у тој песми, — раставила била са пропадљивим телом, полетела у рајске висине 1 И. Шлнпкпн1>: Волна. Сборнпк1> русскои художественпои лпрпкп. Спб. 1892, стр. 47. 2 А. К. Толстоп: „Горншмп тпхо летћла душа небесамп*. 20*