Delo

308 • Д Е Л 0 и већ им се била почела приближавати, она, место да се томеобрадује, иаједном се ожалости. Њене сузе падаху натраг на земљу, коју је малочас оставила. „Небеска светила, која је на свом путу сретала, питаху је: Што си тако тужна? и рашта ти те сузе у очнма? Она им одговараше: Не могу да заборавим земљу: много сам на њој оставила јада и патње. Овде на небу слушам само хорове блаженства и радостп — душе праведника не знају ни за тугу, ни за злобу. 0, пусти ме, Творче, наново на земљу, да имам кога жалити и тешити“. Благородна тежња те душе веома подсећа на тежње руског друштва н књижевности у послепушкинском времену. Тада се и писало и радило у духу те песме. Животни идеали руског друштва друге половине прошлог столећа нису се састојали у сопственој срећи и напретку, као што то свагда скоро без изузетка наглашује сва Пушкинова поезија, но у пуној самопрегоревања борби за благо својих ближњих, за могућност истинитог друштвеног прогреса. У карактеристичној песми одлнчног представника руског песничког реализма, А. Н. Пљешчејева, којој је натпис „Напред“, налазимо оваке погледе на живот и животну борбу: „Напред без страха и сумње, на врли подвиг, друговч! Не стварајмо себн кумира ни на земљи, нн на- небесима; ми пи за сва блага овог света нећемо пред њима пастп на колена. „Блажен је онај, који је живот истрошио-у крвавој борби и у тешким бригама. II ко није, к а о л е ни п л у кав и слуга, закопао свој таленату земљу. „Нека нам као путеводна звезда гори света истина н, верујте, глас благородни неће узалуд прозвучатп у свету. „Слушајте, браћо, реч вашега брата, док смо још пуни младих сила! Напред, напред — и без одступања, па ма шта нам судба у будућности спремала!“ Док тако песници друге половине прошлог столећа пнтересе својих ближњпх сматрају као једину сврху свога делања, и један од најбитннјих, типскнх представннка руског друштвеног н књижевносног алтруизма, Лав Толстој, у „Ани Карењино.ј“, у „Смрти Пвана Илића“ а нарочито у приповеткама за народ п „Васкрсенију“], захтева не службу себи самом, но 11 Упоредп део II, гл. 8; део III, гл. 28.