Delo

326 Д Е Л 0 срећу свог простосрдачног пријатеља. Ветрењаста, лакомислена Олга, занета престоничким манирима и „кунстгрифима“ Оњегиновим, игра цело вече са истим и за тренутак савршено заборавља свог Ленског. Суревњивошћу и увређеним осећањима мучен, Ленскп позива пријатеља на двобој. Оњегин изјављује гласнику Ленскога да је „увек готов“. Да бисмо могли оценити сав значај тог Оњегиновог поступка, ваља да знамо још и ово. Примивши позив Ленскога на двобој и изјавивши да пристаје, Оњегину пада на памет да он ту ради нешто рђаво или, да се простпје изразимо, да он ту не поступа поштено. „Расматрајући строго целу ту ствар, позвавшн себе на тајни суд, он је себе самога кривио: пре свега, он је погрешио, што се је синоћ тако непажљиво нашалпо са бојажљивом, нежном љубављу. А друго, ако је баш песник и слудовао (т. ј. позвао на двобој), младићу од осамнаест годнна тако се што може опростити. Но Евгеније, који је од свег срца волео тог младића, требао је доказати, да он сам није играчка предрасуда, да није плахи младић, задорица и убојица, но да је човек частан и паметан. Он је могао да се покаже као човек од осећања, а не да се накостреши као звер — једном речи: требало је обезоружати то младо срце. „Но сад је већ касно, сад се не може погрешка исправнти... Уз то се, — тако је размишљао Оњегин, — у ову ствар умешао и стари дуелист1; он је зао, он је сплеткаш, он би, да ја одустанем, прнчао на сваком кораку... Наравно: на његово бп брбљање требало да одговарам презрењем; но шапат, смех глупака...“ И ето вам друштвеног мнења! Обзири части су наш бог, ком се клањамо! Ето на чем се врти свет!“ II тако Оњегин, сазнавајући јасно да је сам крив; знајући да частољубиви младић, по тадашњим друштвеним навикама, није имао куд, но позвати на двобој; осећајући да он први треба да попусти, да разоружа младог и осетљивог пријатеља и да спречи несрећу—ппакне чини оно што му памет н морално осећање саветујеп налаже, но прима позив и убија ни крива, ни дужна невнна младића. Зашто? Зато, што се боји оговарања,' дошаптавања, исмевања глупака. Боји се шаптања и исмевања оних, које он из дна душе презире и према којима се увек цинички понашао 1 Позив Ленскога донео је Оњегину „старн дуелист“ п сплеткаш, Зарјецкп.