Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ РОМАН ХЕНРИКА СЈЕНКИЈЕВИЋА У 3 КЊПГЕ ПРЕВОД С ПОЉСКОГА I ТРЕТ>А Ј^ЊИГА (СВРШЕТАК) — Н}г, у самој стварп на које крштење; крштење сина или кћери? Полањецки одговори: — Нек буде шта хоће, само да да Бог да буде срећно. Кад су она двојица почели правпти план за пут он се опрости с њима и оде. Имао је да прегледа целу пошту од јучерањега дана те се затвори у свој кабинет, поче читати писма и записивати у подсетник она која су се тицала послова које ваља што пре свршити. Мало доцније његово читање прекиде скоро најмљени вратар, који пријави неку госпођу што жели да се видп с њим. Полањецки се узнемири. Не зна ни сам зашто. тек му дошло као да ће то бити госпођа Машкова. И осећајући да ће доћп до каквих објашњења и сцена срце му стаде узнемирено куцатп. Али у том се на вратима указа неочекивано насмејано и весело лице Маринино. — Ааа, ала сам те изненадила? Је ли? — рече му. Полањецки се при нојаву ње трже с осећањем велике радости ухвати је за руке и стаде љубити час једну час другу.