Delo

ПУШКПН И РУСКИ ПЕСНПЧКИ РЕАЛНЗАМ 333 оно може сматрати као његово коначно мншљење о поезији Пушкиновој. После свега, што је у овој радњн речено о песничким пронзводима Пушкиновим, надам се да је јасно да се Пушкин не може сматрати као зачетннк аналитичког, социјалног и моралног момента руске песничке књижевностн Х1Х-ог столећа. Пушкин је, истина, овда-опда обрађивао мотиве социјалне и моралне природе, но у том или није једнаких начела са рускпм песничким реализмом, или, ако би се са истим који пут и сложио, он не остаје свагда доследан и често сам себи протпвречи... Пушкин је само у једном погледу, само у једној страни песничког стварања био свагда доследан, а на нме у стварању чнсто уметничке природе, на што указују и горње речи Гогоља, великог познаваоца руске поезије уопште, и Пушкинове понаособ. Нисто естестичком, уметносном моменту своје и свог народа поезнје биоје Пушкин свагда веран н дао јеу својим творевинама мајсторски изведене узоре чисте, „непрнмењене“ уметности, тако, да је за будућу руску поезнју уметноснн елеменат био потпуно израђен, те су будући песници и романсијери са тим неодољиво моћним оруђем у руцн могли врло успешно обрађивати оневелике социјалне, моралне и мнсаоне проблеме живота, што дођоше на дневни ред после доба Пушкиновог. Прве доиста велике, аналитичким. социјалним, моралним духом прожете творевине потекле су, као што је познато, из пера Н. В. Гогоља, којега треба сматрати као правог оснивача руског песпгшког реализма. Др. Јован Максимовић