Delo

342 Д Е Л 0 стамента, а ви знате, да је њему ту све и сва. Он је морао имати јака разлога да иде, али је ово и сувише ризика. — Јаки су мостови на прузи — одговори госпођа Машкова. Али се он не смете тим и сувише поузданим одговором у дугом говору откривао јој је мало по мало изгледе на будућност и то тако до самог Машковог стана. Међутим она не разумевајући очигледно смер његова говора, а можда и љута што му није могла одговорити на то како ваља пзлазећи из кола рече: — А је ли вама нарочито стало било до тог да ме преплашите. — Но, госпођо — одговори Полањецки, који је знао даје већ време да јој каже што јој је имао казати. — Што се вас тиче имам само једну ствар да вам исповедим, а то је да сам се ирема вама огрешио, и да вас најпонизније молим да ми опростите. Млада жена не одговори на ово ни речи, него уђе у ходник. Полањецки догод је живео није могао више погодити да ли је то ћутање долазило од мржње или од опроштаја. Ппак се кући враћао са много лакоте на души, јер му се чинило да је ваљало тако да поступи. У његовим мислима његов поступак је био неко мало испаштање — било му је све једно како га је разумела госпођа Машкова. „Може бити да она мисли да јој се ја извињујем за свој последњи поступак, у сваком случају сад ћу јој моћи смелије у очи гледати“. У тој његовој мисли било је зацело нешто себичности, али и воље да се изађе из оног врзиног кола. XXI II госпођица Јелена је добила од госпође Броничове онако исто писмо као и Марина, и као и ова није га показала Завиловскому. А недељу дана доцније отишао је и Завиловски са Швирским, а није походио никога од познаника, изузев госпођицу Ратковску. Сам Швирски га наговорио да не чини никаквих похода и Полањецки, у разговору са женом, признао му да је имао сасвим права. „Сад би то било тешко и за нас и за Игњата. Само они што су га походили и навиклп се на њега, само бн они могли да се уздрже, а сви би остали и не-