Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 343 хотице морали погледати у оно место на челу где му је траг од ране. У осталом и Пгњат се силио изменио. Путујући он ће се сасвим повратити, а кад се врати дочекаћемо га као да нцје ништа ни било, а они остали гледаће у њему само богата наследника“. Тако је у ствари и могло бити. Али овај одлазак начини празнину у друштву Полањецких. Колико се само њнхових познанпка разишло се на све стране. Основски је све једнако био у Брислу; а о Основској није нико зна где је сад управо. Госпођа Броничова с госпођицом Кастели још у Паризу; нестало је куће Завиловских; госпођа Краславска и њена кћи затворили се и нису ни излазил у свет, него живеле једна за другу; најзад тешка бољка оборила је госпођу Емилију у постељу, Остали су само Бигјелови и професор Васковски. Али је и овај био оболео, а сем тога тако некако постао чудан, да су га непознати просто сматрали за будалу. Други су говорили: човек, који се нада, да ће дух хришћанства проникнути и у саме међународне послове, као и у нриватне односе, не може бити да има све четири даске у главп. А и он сам је већ почео помишљати на смрт и спремати се за њу. Сам је често говорио Полањецкому: „да би желео умрети у ходнику што води на онај свет“, и спремио се да нде у Рим. Али је јако волео Марину те је чекао да се она опрости бременитости. На тај начин ово време протицало је за Полањецке у потпуној осамљености. У осталом то је било и потребно за Марину, која се у последње време осећала веома немоћна, те јој се ваљало спремати. Полањецки је радио у контоару — и над собом; он је из себе дотеривао новога човека п бдио над њеним, а и она се ирипремила за нову епоху у животу, и спремала се радосно јер јој се чинило дасамоприближавањетогаутиче благотворно на њих обоје. Полањецки је постајао сваког дана некако све мање непажљив, све паметнији у својем суђењу о људима п ногоднији не само у опхођењу према њој, него ипрема другима скојима год бига живот довео у додир. Њује изузетно обасипао необичиом нежпошћу, па и ако би јој се каткад учинило да ова пажња није била толико према њој колико према детету које ће добити, ипак је налазила да је то паметно и бпла му на том захвална. Нудила се по који нут томе што је потиуно несмео, и што се по који пут колеба у својем понашању, али не могући одгоненути да то долази само од уздржавања његових осећања према њој, она