Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 375 XXVII Сутра дан по доласку Полањецких у Кремјељ, сам је Полањецки устао позно, јер су 'синоћ дошли у неко деба ноћи. У Кремјељу их дочекала послуга с хлебом и сољу. После је Марина смејући се и плачући наизменце, прегледала сва одељења у кући, а после скоро до сутра дан није могла заспати од узбуђења. Стога је Полањецки није хтео пуститн да иде рано у Вонтор на службу и да се помоли на материну гробу, него јој обећао пробудити је кад буде време. Међутим по доручку изађе да прегледа мало своје имање. Било је прп крају маја а дан јединствено леп. Преко ноћи падала киша и сад се сунце огледало у малим барицама по имању, а на крову од крила сијало је у бриљантном сјају, као и у капљицама што су висиле на лишћу и осветљавало мокре кровове на житницама, обора и стаја за овце. У том сјају и у отворену зеленелилу мајском на дрвима, Кремјељ .је изгледао сасвим привлачан. Како је била недеља то се између кровова на крплима није јављао никакав покрет, само се код штала кретало неколико коњушара, којима је ваљало ићи у цркву. Полањецки се зачуди тој тишини и том спавању. Пре кратког времена, кад је смерао да купи Кремјељ, био је у њему и видео како је то имање запуштено. Машко је истина почео дизати магазин са црвеним кровом, али га није довршио. Није ни сам ту становао, а најзад, није могао ништа уложити у имање, те се заиуштеност впдела на сваком кораку. Али никад му није падало тако јако у очи као сад, кад је могао рећи „то је моје.“ Зграде дошле некако наеро, зидови се не састављају како ваља, плот се нахерио и проредио, до зидова стојале су у нереду разне поломљене сираве земљорадничке; свуда је изгледало као да земља хоће да повуче све у се, што је на њој стајало; свуда се видело како су стварн све некако остављене саме себп; свуда непажња. Полањецки је о економији знао само толико; да се треба чувати и не залетати се; у осталом осим неких општих појмова, који су му се лупали о уши још од детињства, ннје имао ни појма. Па ипак погледајући на своје краљевство домишљао се: да ће п поља бити у тој истој размери лшиена пажње, што је виђао свуд упаоколо. Осећао је некако јасно ово: ако се овде што и радило, то ће бити вшие онако ио оби-