Delo

374 Д Е Л 0 казивати, док не буде све готово; волео сам да те изненадим. Исто ти. То је за то што сп ми здрава и тако мила. Ту јој опет узе руке и принесе к устнма и к челу; она је хтела исто тако да пољуби његове руке, али јој он не допусти, те се почеше јурити по соби као деца гоЕорећи једно другом најљубазније речи. Марина је хтела да. одмах иде у Кремјељ, јер и тако није могла мислити ни о чем другом, али јој он најзад попрети, да ће постати саревњив на Кремјељ и да ће га одмах продати. Нећеш, нећеш! — одговори она машући главом. — А што? А она му се припи уз ухо и прошапута. — Јер ме волиш... А он ноче махати главом у знак да је тако! Договорише се ипак, на велику радост Мариннну да крајем те недеље с целом кућом пређу у Кремјељ, што је бнло у осталом потпуно могуће, јер је Полањецки уредио кућу тако,. да би се „наследпица“ могла одмах настанити. Наједаред се поче смејати: — Радознао сам — рече — шта ће тата на то рећи. Како ће се „тата“ зачудитн био је нов повод за Марнннно радовање. У осталом се на њега нпје морало дуго чекати. Кроз по часа ето и њега на ручак. Тек што се указао Марина му обисла о врат и на један душац му испричала срећну новину, он се одиста изненади силно, па чак дође у узбуђење. Можда је осетио срећу ћерчину, можда га дирнуо изненадни спомен родног огњишта, у којем је толики век провео, доста то да му се очи овлажише; прво је говорио о том колико је његова зноја у тој земљи, после поче говорити о „старцу“, о „кутку у крилу“ а најзад стеже за главу Полањецкога па рече: — Дао ти Бог да у већој срећи порадиш на том имању толико година колико сам и ја, и буди уверен да ти неће од моје стране недостати нп помоћи ни упутства. Увече, кад су били код Бигјела, Марина још опојена данашњом срећом говорпла је г-ђи Бигјеловој. — Кажи, молим те! Кажи како да сад не волим таквога човека? Кажи сама!