Delo

том пољу дошло до неког успеха. — Поздравивши госте, Матавуљ предложи да у председништво уђу: М. Георгијев, Ђалски и М. Глишић, а за секретаре: II. Тодоров, А. Шаптић и Вилдер. М. Георгијев, заузимајући председничко место, напомиње да не треба заборавити Словенце, и ако они нису дошли на овај састанак, а предлаже да се место четвртог председника уступи Др. Збашнику, уреднику „Југословенског Звона“. После тога М. Плут је објаснио зашто Словенаца нема на овоме састанку, и изјавио да је он одређен да их заступа; затим је Ђалски захвалио на указаној му части и рекао неколико врло разборитих речи о значају овога састанка, и о идеји која је доњега довела. После тога је Баласчев, познатн бугарски историк и археолог, прочитао своју студију о најновијим археолошким истраживањима у Бугарској. По свршетку овога читања, прочитао је Ј. Адамовић резолуцију оних београдскнх новинара који нису позвани на овај састанак. Др. Ј. Скерлић је објаснно зашто ти новинари нису били позвани. Тиме је завршен први састанак. У вече око 9 часова одржалп су књижевнпци и новинари у гостионици „Империјалу“ састанак са университетском омладином. На том састанку пало је више здравица, како од стране гостију, тако и од стране домаћина. Први је наздравио Мил. Павловић, рекавши неколико прикладних речи о значају овог конгреса. Затим се П. Тодоров захвалио српским књижевницима и омладини на искреном и срдачном дочеку. Поменуо је негдашњу неслогу између Срба и Бугара и рекао је да та неслога све више нестаје. Рад на стварању заједнице није онакав какав беше пре; он је сад добио природнију и поузданнју основнцу — културну. Говорили су још Д. Јоцов, Ђалски и Рад. Домановић. Они су свп истицали неопходну потребу да се рад на заједници јужних Словена не прекида, већ да се, и одлучније, настави и што пре доврши. Пошло се добрим путем, јер је почето радом на културној заједници; а књижевност и политика треба да су у вези и то тако, да књижевници дају правац политици. — Друштво је било врло расположено, за што велпким делом заслуге нрипада академском певачком друштву „Обилићу“, које је испевало лепо неколпко лепих песама („Славија“, „Хеј Трубачу“, „Многаја љета“ итд.). Другога дана (7 новембра) пре подне читао је Вилдер 384