Delo

X Р 0 Н П К А 385 приказ о данашњем стању хрватске књнжевности од Др. Миливоја Дежманова — Иванова, и П. Поповић, о стању српске књижевностн; а после подне — пошто је нзабран четврти секретар Словенац М. Плут н пошто је В. Јорданов прочитао свој приказ о данашњој бугарској књижевности, прочптао је Ђалски, као свој предлог, „Основу правила друштвених за савез југословенских књижевнпка и новинара“. Ђалски је овоме друштву дао име „Словенски Југ“ и прописује основна правила друштвенога уређења и неколико основних правила о начину његова рада. Потом је А. Белић, напоменувши неколнко о псторпјп постанка овога конгреса и о његову циљу, прочитао предлог Српског Књижевног Друштва о органпзацији и раду југословенске књижевне заједнице. Овај предлог, који је Белић прочитао, говори у главном о раду југословенске књижевне заједннце, а садржи мање одредаба о њеној организацији. Затим се почела дискусија о овим предлозима која је трајала цело то после подне, па се продужила и сутрадан (8 новембра) пре подне. Говорници су се трудили да уоче и нагласе разлику нзмеђу ова два предлога, а то је учинило да дискусија пође незгодним путем и да покаже да се није уложило довољно труда око предходнога спремања за овај састанак. То није могао поправити ни трећи предлог, бугарских књижевника, по коме би се прва два предлога могла сложити. Стога је морало изићи на то да се прими као потпуно оправдан предлог др. Ј. Скерлића, да Српско Књижевно Друштво, на основи ова два предлога, изради коначну редакцију правпла за друштво југословенских књижевника и новинара, да то после пошље Словенцима Хрватима и Бугарима да они унесу своје поправке, па тек онда да се та правила потврде код власти. Тиме је и завршен рад овога конгреса. Затим је по подне био банкет у гостионици „Паризу“ у част гостију, на коме су били, поред гостију, и многи од наших пскакнутнх књижевника и научника. На банкету је пало неколико врло лепих здравица, у којима се узносио велпки и племенити задатак југословенске књижевне заједнице, и тврдило да ће та заједпица брзо и доста лако прокрчити пут заједници и у сваком другом погледу. У вече су гости били у Народном Позоришту, где је приређена нарочита престава у њихову част. м. Дело, кн>. 37. 25