Delo

X Р 0 Н II К А 387 драмске традиције. Само што је мјесто класичнијех пастпјерица кроза смијех и сузе у чуду прнпознао своју малу чељад и своје велике јаде. Моја рука бјеше онпм дјелом почела да хотимице открива „догорјелој дубровачкој души“ зрцало истине, е да не би на судњему дану ништа заборавила од своје прошлости, а ни од своје садашњости, — па нн жале, ни оније мјеле шкаре, а нп Влаха Слијеиога, ни Мару од Посте. Јер ипак у том преситном бисер-зрнцу има још посљедњих живих остатака онога разнесенога, згаженога и презренога хисторијскога блага њезине мртве државне индивидуалности. И ту још некако нехотице зажељех — што су све те пјесникове жеље! — да видим: што би тај нови Дубровник „хотела“ и „ферата“ осјетио кад би му иста милосрдна рука једном показала и оно друго лице тајанственога зрцала, гдје но „Трилогија Сутона“ дозивље на покајање све сјене мртвијех н живпјех покољења што но справише, ускорише и докончаше хемички раствор тисућљетнога му државног тијела? А да то не буде било „27 Маја 1906 између 4 и 7 ура и пб по подне?...“ Међутијем је „Еквиноцијо" у прочишћеном руху одлећело из Дубровника својој браћи у Загреб н у Београд — н гле чуда! у томе је скроз локалноме колориту доживјело тек своје право Ускрснуће. Није ми овдје у кратком писму да истакнем, драги господине, све икгимне намјере, ни да потанко назначим што и колико тога преиначих (ваља да и критичарима остане нешто мало посла!) — само ћу мимогредце да споменем, како сада нема готово ни ријечи, ни реченпце, нн дозива, ни усклика, који се не би саглашавао са реалистпком амбијента и са ијесничким симболизмом „Екв1шоција.“ У новом ће издању читаоци ласно разабрати, како је ауктор у својој драми расвијетлио неке тамне закутке, упалио амо тамо по који нови жарки пламичак, негдје стиснуо, а негдје избочио контуре и како је, у опште, брзим током радње ојачао и ускорио све главније призоре, подавшп тако „Еквиноцију“ шнра и снажннја крила, како би се хитрије довннуо оне коначне апотеозне хриди на коју пропех — како на слави Крижа! — Мајчнну љубав. Тај дуги, мучни, хиперкритички рад писца око свога старнјега мезимчета може се упоредити само са оном болежљивом