Delo

400 Д Е Л 0 умро 16 Алфред Рамбо, један од најчувенијих и најпризнатијих историка француских. У последње време, више од 20 година, предавао је Модерну Историју у Паризу на Сорбони; био је члан Академпје Моралнпх и Политичких наука а једно време и Министар Просвете. Поред опште познате колекције Н1з1о1ге §еиега1е би 1У-е 81ес1е а и о8 јоигз (XIIС), коју је Рамбо са Лавпсом уредно уз сарадњу многих научника, оставпо је он после себе великп број знатнпх псторијских радова, који су се појављивали у разна времена, према томе кад се је он којим псторпјским перподом спецпјално бавпо. Видно, врло знатно место заузима Рамбо међу савременпм најпризнатијим византијолозпма. Њему прппада доста заслуга што се данас на пољу византијских студпја баве тако многи п гако одлични научници. Он је поред осталога, био међу првима, који су одсудно устали и почели доказиватп значај впзантпјског жпвота, њене културе п нарочпто њен утпцај на околне пароде. Отуда је потекло једно од пајзначајнпјпх дела: „Грчко царство у X веку: Константпн Порфирогенит", које је пзашло 1870. године. У овом је делу дао Рамбо путпуну слпку тадашњег впзантијског и културног и политпчког живота, схватајућп п решавајућп све главне ироблеме, којима треба п мора да се бави права историјска наука. Ту је претресао и питање о односу Словена према Византпји п њиховим узајамним утпцајима. Значајно му је дело „Исторпја Жпла Фернја“, из најновије историје, као и „Историја савремене цивилизацпје у Француској", „Историја цпвилизације у Француској од најстаријпх времена до нашпх дана“, „Исторпја француске револуцпје“ и др. Од не мањег значаја је п његова „Историја Русије“, која је збијена, кратка, концизна, алп ппак може одлично послужити не само као помоћна књига, већ и самим стручњацима. Њу п још неке мање ствари о Руспма наппсао је он бавећи се извесно време у Русији и проучавајући руску исторпју и лптературу. Кад се свему овоме дода јполитичкп п уреднпчки рад, као и ситнији псторнјографскп, не мање важни, радови, онда пам се његов живот тек прпказује у иравој својој слицп. Због илодног и одличног рада па науци, дужног учестовања ујавном животу, чак п у животној борби, Рамбо је дао највпше што се од једнога човека може очекиватп п захтевати. За њега се може с правом рећи да је свој дуг на овоме свету савесно одужио. у фра Грга Мартић. Пре кратког времена умро је у дубокој старости (рођен 1822 год.) песнпк Фра Грга Мартић. Он је у нас мање познат, алп зато главно његово дело, епски спев „Осветнпци“, није без вредности. Фра Мартпћ је рођен у Херцеговипи, а био је католичкп свештеник. Власник п уредник Др. Драгољуб М. Павловић (Дубровачка ул. бр. 17.). Доситије Обрадовић — Штампарија Аце М. Станојевића (Чика Љубина улица бр. 8)