Delo

10 Д Е Л о « која нема нп одређено српско нп бугарско народно осећање, могу паћп у језику н историјским традицијама срнске и бугарске црте, знаци и трагови. Сви озбиљнп испнтнвачи су констатовали и једне п друге трагове и утнцаје. Лингвистичкп момепат је употребљаван п врло често злоупотребљаван при расправљању македонског етпографског пнтања. Врло рано су локално запажене песумњиво бугарске или несумњнво српске црте у језнку македопских Словена, и шовинпстички или пеобавештени нисци су одмах објавили, да је у свој Македонпјп језик ближи српском гевр. бугарском. Међутпм, сви озбиљии писци сагласно тврде, да и сад нема довољно ноузданпх података, да бп се могла добитн потпуна слика македопских говора. Осим тога су у познатом фолклорном материјалу, који служи за основу лингвистичким студпјама, често констатоване не само нетачности и неиотпуности, већ је утврђено да је језнк у причама и песмама кадшто дотериван у смислу полптичких асппрацпја н нз пационалног одушевљења скупљача н пздавача. Даље, многи од скупљача су били неспремни за тај рад.1 Познато је да. Македоици у масама иду у печалбу у Србију и Бугарску, где им се језик мења; осим тога су мењале језик млађих македонских генерацнја миогобројне школе разних пропаганада, нарочито бугарска. Може се, дакле, врло лако погрешити у избору лпца, која су предмет лпнгвистичких студија. II због свега тога је мало озбиљних лингвистичкпх радова о македонским говорима, осим тога се и у њима није дошло до неконтестнраних ресултата, којима бп се дефинитнвно решило лннгвпстпчко-етнографско питање. Нпје јасно и данас да ли су македонски говорн засебан јужно-словенски језик с више дијалеката, ма да је то готово невероватно, пли су тн говори, п у колнко су, у целпнн ближп бугарском или српском језику.- Пз1 21 Такви су махом били они скупљачи, чнја су саопштења штампана у Сборпику бугарског мпппстарства просвете: њнхова се грађа мора даље п •због тога с највеНом пажњом употребљавати, што су скоро свп ти скупљачи националне пропагандисте у Македоннјн. 2 Има неколпко резултата, којп изгледају скоро поуздапи н које ћу саопштитн но испитивањима Олафа Брока, Ст. Новаковпћа (ђ п ћ у македопским народннм дијалектима. Глас Срп. Акад. XII стр. 53; Београд 1881).) II. Облака (МасебопЈбсће ХЦкћеп. БНгипдбћегкЧИе <1. кај«. Ака<1. «1. \\’188. \\ јеп: р)н1о1.-1п8(. С1. 1896.) п Д-ра А. Белнћа, (Дијалекти псточпе п јужне Србнје. Издање Акад. Наука Београд 1905. год. глава VI—VIII увода).