Delo

ЕТИОГРАфеКА ИРОМАТРАЊА 31 Није веће нитересовање могла изазвати ин Вајгаидова етнографска карта, која је имала друкчијн задатак но досадашње.1 Вајганд је обиитао п ироучно све веће аромуиске оазе по европској Турској и Грчкој, и у томе погледу су његово дело н карта зиатаи напредак према ранијим. Вајганд је Словене југозападне Македоније озпачио бугарском бојом. У бугарском смислу је израђена МепгћагоГова етнографска карта Македоније.- Врло користан је прилог македонском питању карта и расирава К, у. Масћ-а,8 којије означпо све бугарске, грчке и српске школе у Македонији; школске прилпке су се од 1897. г. знатно измениле. Ог. К. Реискег4 је 1902. г. публиковао карту „Макес1отеп АКвегМеп ипс1 АЊап1еп,“ уз коју иду многе статистичке таблице п споредне картице, на којима су представљени Сројнн односи између народности, затим распрострањење језика, конфесија и култура. К. Реискег не одваја Србе н Бугаре у Македонији, већ их сасвим објективно обележава заједничким именом п у једној рубрици. Напослетку је 1905. г. Е\г^еи1о ВагћаК. Нгоп-а п другпх, које су личне н скоро у свима тачкама пепстиппте, као што то чпне некн од повпјнх ппсаца: Н. Х1ес1ег1е (Мак. о!агка с. 27., бугарски ирсвод), н К. ббкгехсћ. (Оео§г. ХеКбсћгШ; 1905). и зоог тога не воде рач> па о доорим подацима код Гопчевића. Између Гоичевпћа и К. Хропа водила се ошгра полемпка: К. Нгоп. Оав Уо1кз(ћит <1ег 81а\'еп МакеЛопгепз. Еш ВеИга^ 2пг ЕгкШгип^ Нег ОпепЦга^е. \\деп 1890. с. 26. — 8. ОорсеНс. Ше \\ аћгћећ ићег Макес1ошеп. АпШог! аи1' сће Нгоп’зсће бсћшаћбсћгШ \Меп 1890 с. -)0. Критика Хропова је већим делом дрско гврђење о стварима у којима се пе разуме. Пошто немам намеру да у овом епнсу полемишем са К. Хропом и сличвим писцима, ја се задовољавам да па овоме месту учиним ову генералпс иапомену. На Балканском Полуострву има доста опскурппх лпчиостп, и домаћпх п странпх, које живе од мешања у македонско „етнографско“ питање н источпо пптпње. Некп од њпх парочпто експлоатпшу жељу малпх оалкапскнх држава, да се њпхове народпе тежње разумеју и пађу нријатеља у Европп. 1 ОизШл' \УеЈ§аш1: 1Не Лготипеп, е1ћпо§гарћ1зсћ-рћИо1о§Ј1зс ћМбШгЈзсће Гп1егзисћип§еп. I Вс1. Гап<1 ипс1 1,еи1е. (3.54 страие, са етнографском картом пропутовапих крајева и неколпко леппх фотографпја). Ге1р21§;. 1895. 2 Еигор:гар1пбсће Кагке уоп Масепопјеп, уз чланак: ВгисћзШеке аи^ (*ет УбПсегтозаИс <1. Ва1капћа1ћ1пзе1. 1)еи1бсће Кипбзећаи 1. 6ео§г. ип<1 бЦНдзИк XXI. 1899. р. 434. 3 Шсћагћ V. Масћ. ВеЦгаде /,иг Е1ћпокгар1не <1ег Ва1капћа11>јпзећ Ре1егтапп’б МШћ. В<1. 45. 1899, р. 97—107, с картом. ■* Бг. К. Реискег. Маке<1оп1еп. Аћзегћјеп ип<1 А1ћашеп. \\4еп 19о2. г. са споредпнм картама: сће зргаећНећеп Јпкегеззепзрћагеп, КопГеззЈоп. Кићиг п еа таолпцама: каНо&гарМзсће, зкаНзЦзсће ип<1 ћјзкопзеће ВеНацеп.