Delo

ЕТПОГРАфСКА ПРОМАТРАЊА 33 уултате п ироматрања доцнијнх путпика употребио је Н. К1ерег11 и зато је његова карта, у обележеном смислу, пајтачпија.1 2 Познате су ми даље једна чешка п трп руске етнографске карте. које се тичу македонске етнографије. Годиие 1842. издао је поменутп чешки филолог П. Ј. III афарик 81о\гаизку пагос1ор13, карту о распросграњењу Словена, с текстом, којп је у ненромењеном издању публикован п 1849. године. 0 Македонији се онда пи у словенскпм лптературама ннје више знало но у осталпм европским, н чешкп филологје повукао гранпцу пзмеђу Срба н Бугара такође ирема путописпма и делпма РошрхеуШе-а, Соизтегу-а, Апп Воие-а п Спезећасћ-а, као шго је то утврдпо Бићог X1 е с! е г 1 е. Његово разграничавање Срба и Бугара изведено је, дакле, на основу истих, неунотребљивих података, као и код А. Воие-а п доцнијих етнографскпх карата. Нп по чему се не осећа да је ова карта била од непосредног утицаја било на руске бпло на јужно-словепске етпографе, док се на некима од њих, нарочито на рускнм ауторпма, јаспо впди утпцај Кнперта п Лежана. Међутим, Шафарнкова је карта била од утпцаја на словенске етиографске пнеце, који су се бавили о македонском нптању. Све три руске етнографске карте о Македонпји издало је петроградско „Славпнско Обш,ество“, које се бави о словенској заједпицн и потпомаже сиромашне словенске ученике. Зато су ваљда и карте радиле личностн које махом нису нпмало познате у науци. Прва таква етнографска карта изашла је 1887. г. под 1 Важпије од овпх карата номенуо је НаапН V. НаНепНшгп у важно.ј расправп: Ше Каг1о§тар1пе <1ег Ва1капћаЊшбе1 нп XIX ЈаћгћипЗегЊ. МШћеЈ1ипр;еп <1еб к. ипс1 к. тПИагдеодг. ЈпбШиЊз. В<1. XX, XXII, XXIII, \У1еп 1901—3 г. Затпм у чланку, који је папшао у фељетопу Хеие Кг. Ргевзе 1903. од 1. дец. 1904. Овде су иоменуте и друге карте п радови, којп се тпчу етнографије Валканскога Полуострва, нарочито Е1ћпоугар1и8сће Каг1е (1ез Ре1ороппев 1:1000.000 \ оп А. РћШррзоп и радовн Назвегк-а и ВаИассКа о Арбаиији п Црпој Горп. Видп и: \У. 81ауепћа§еп 81тге <1ег ЕпШчскекш.ц- ип<1 <1ев 81ап<1е« <1ев Каг1еп\\ебепз <1ез аибзегОеШзсћеп Еигора. Оо1ћа 1904. 2 Назбегк н Ва1<1асс1 су јамачио осетнлн пепоузданост досадашњих етпографскпх карата о Балканском Полуоетрву. С тога су покушавалн да путем научнпх конгреса н комнспја етворе незанптересоване пнтернацноналпе органе за пзраду етнографске карте Валканскога Полуострва. То су предлагалп на XII пнтернацпоналпом копгресу орпјепталиста у Рнму, на IV и V конгресу италијанских географа у Мплапу п Напуљу. Ншхове је предлоге топло ирихватно зпатан бечки картограф Нааг<Ц V. НаНепИшгп. Дело, књ. 38. 3