Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 409 којим средствима служе против насиља, да би сачувале своје самоопредељење и своје животпе интересе. Кад се пак та мала држава зове слатким именом: Дубровпик, кад само за једап час зампслимо положај тога града — државе у систему европских нолитичких организама, кад помислимо да је Дубровник нротив своје политичке индивидуалности и против својс иоморске трговине — тај једини извор његове моћи — имао увијек да се бори бар са двије велике силе у исто доба, наше дивљење прелази у дирљивост, ма да смо ми пастојали, а држимо и успјели, да се тај високи морални углед извијс само из Факата, а нимало из нашијех надметљивијех размишљаја. Да је по несрећи г. Томићева теорија о попуштању кад су у нитању „материјални“ интереси прсвладала у нашо.ј раси (да и не говоримо о осталијем пародима) нити би Дубровник био одржао хнљадугодишњу своју слободу, нити би Србија била још и у данданашњи апћетига 1 е протнв туђинских „материјалпнх" похлепа па Балкапу! Жао нам је за г. Томића, али дубровачки оди нијесу мислили како он. Они нијесу ресигнацијом иримали имиератпвне поруке великијех сила, иего су, у нсдостајању материјалне снле, постојано и промишљено употребљавали сва средства дипломатске вјештине да им се оиру или да их осујете, па да тако иродуже на слободноме огњшпту мисију коју је њихова мала држава имала да врши. Па чак и трнбутарни одиошај са Турском, чак силовитост отоманске империје Дубровник је умио да употреби у своју корист и да је нроврже у бссвијесно оруђе своје слободе. Али што ће г. Томићу све то! Он воли јаке Млетке н јаку Француску. Он је партизан политике попуштања и абдикације пред империјалистичким сујстама велике господе. Оставимо га његовоме укусу. Срећа права за г. Томића да је српски академичар у Београду у XX вијеку, а нс властелин дубровачке ренублнке и XVI ви.јеку. Јер кад би он, по врагу, био развијао те своје теорије попуштања у... дубровачкоме Сенату, а не у „Српском Књижевпом Гласнику“, ми бисмо одма затијем читали у књизи Малога Внјећа извршење пресуде Вијећа умољенијех (РагИб Ехсе1епП88шп СопвПП Ко^аШгшп) о изгону и конФискацији свих добара „Госпара Џива Томпћа“, а код његовог имена у књизи властеле била би забиљешка: сазеиз а поМШа^е. Такво се схваћање отацбеннчких интереса, Богу Фала, не познаваше у Дубровнику Х\Т вијека, па чак ни седамнаостога на гомилама Дубровпика разваљепога ! ...1 1 Све игго смо реклп о „моралпој“ странп дуОровачке псторнје, а о чему вема ни трага у нашој студпјп, прнморао пас је г. Томић да кажемо.