Delo

34 Д Е л 0 за то, што их је жена предузела без мужевљег овлашћења? Ако би тако узели, онда би сваки трговац био принуђен да прво тражи пуномоћије од жене, да она може што куппти у име мужа, па тек онда да се упусти у продају са њом. Или ако не то, онда би истина женп што год продао, али не би сгкгуран био да ће та продаја остати у важности све док муж не изјави, да поступак женин одобрава и1 да дуг за свој признаје, А ако муж на то не пристана? Ни један трговац не би био за масу својих муштерија сигуран, да ли су оне одисга купљене ствари дефиннтивно купиле, или ће му *се сутра дан роба вратити за то, што муж не пристаје на куповину. Свака служавка коју је госпођа погодила, служила би и не знајући да њена погодба не важи за то, што жена нема права да у име мужа млађе у службу узима. Сем тога ваља имати и то на уму, да су мужеви толико заузети спољним пословима, да је често и фактички немогућно, да жена за сваки правни посао, који бн се куће тицао, мужа упита, да од њега тражи одобрење за предузпмање нстог. За то је неопходно нотребно признати жени, која у ствари — и поред мужевљег старешинства кућу води, право да у извесним границама може мужа свога заступати п обвезивати. Из горе наведенпх законских прописа ја мислим да можемо то право за жену извести и из нашег грађ. законика,1 2 а нарочито и с погледом на § 107 грађ. зак., 1 При овоме ваља имати на уму и ову тешкоћу: за које је време муж дужан да се изјаснп пристаје лп на праввп посао, који жена у његово пме закључује, .јер о томе нема и.зрпчна прониса у нашем грађан. законпку, а ни путем аналогије не бисмо могли изнаћп подесно правпло. Наравно, трговцу којп је жени робу продао, па би ова била у кући задржана, било бимогућно тражпти од мужа наплату на основу $ 630 грађ. зак., под претпоставком, да је жена куппла оно, што бп муж њој, деци плп за кућу по закону морао купптп — пе^оНогшп ^евНо. На послетку могло бп се и то узетп, да муж, којп не враћа од жене купљене стварп, прпстаје на куповпну за свој рачуп. само ипак остаје нерешено пптање: докле муж пма права враћатп купљену робу? Пропадну ли стварп, које је жена у пме мужа купила, а муж на ту куповпну не прпстаје, онда постоји одговорност мужа према тргрвцу на основу § § 31 и 800 грађ. зак. Најзад у пзвеснпм случајевпма могао бп се трговац позпватп п на § 629 грађ. зак. Међу тпм сви ови заобилазнн путеви пзлпшнп су, ако се усвоји мишљење, да у извеснпм гранпцама жена пма права да свога мужа заступа. 2 Да жена може без пзричног мужевљег овлашћења предузпматп у пме мужа правне послове, који се тпчу домоводства, признаје се п за франц. грађан. законпк (агћ 1420) којп псто као п наш огранпчава способност же-