Delo

X Р 0 Н П К А 403 мало детаљније упознамо са оним много''ројним и разноврсним питањима, која су врло успешно расправљена у овоме, у сваком погледу знаменитоме, делу о Македонији и Старој СрОијп. морали бпсмо испунитн готово целу једну месечну књигу нашега часописа, а ми то и не можемо и нећемо, него оставл>амо стручњацима: географима и геолозима, исторпчарнма и етнографнма, да другом прнликом и на другом месту детањније прикажу све оне многе новпне за науку, у којима је неисцрпно ово дело. Мп ћемо, да бисмо дали ма и најблеђу слику овога дела, само побројати најважније оделже, који су у ове две књпге. Тн су одељцп: Путовања по Македонијп, Старој Србцји и околним областпма јевропске Турске; Географски положај и и опште географске особнне; Картометријеки подаци; Скопска котлнна; Кумановско-прешевека меридпјанска удолнна; Еруптивна област Пчиње н Криве; Овче Поље, штипска околина. Лакавпца; Кочанска котлина; Малешевско-осоговске Планине; Плауш п Струмнца; Пнрин; Велешка клисура; Слпвови Тополке иБабуне, Хас п Клепа; Рајац и Тнквеш; Морнхово и Меглен; Цпганска клнсура; Ђевђелпјска клисура п Бејмија; Демир Каппја; Солунека кампања п залив: Историја развитка солунског землшшта; Тесалпјски Олпмп; Сереска котлина п удолина Анџнсте; Драмска котлина и Нузратлијско-бучка удолина; Антропогеографска проматрања; Неколика проматрања о етнографнји македонских Словена; Границе Македоније и Тракије и подела Тракије; Трачко-јегејско приморје; Басен Марнце; Суббалканска плиоценска река; Босфор и Дарданелп. Само ћемо се задржати мало на једноме од овнх многих одељака, који и нас н читаоце овога часопнса, па и све друге просвећене Србе, мора нарочито ннтересоватн. То је онај одел>ак о проматрањнма о етнографији македонских Словена. Читаоцима овога часописа тај је одељак већ у целнни познат; он је штампан у Делу. у почетку ове годпне, у јануарској књизи. Чнтаоцнма Дела морају се н сада још ссћати оне збиље н онога свестранога претресања свнх |доказа за н против, онога непристраснога суђењп у једномс <'*д пајтсжих у ономе комплексу многобројннх и нзукрштаиих нитања, која, спа укупно, чпне тако званн маћедонскп проблем? Оно шго бп мпогима п многпма било немогуће, нспало је за руком сроф. Цинјићу: да у једноме тако делпкатноме пнтању, као штојс питање о етнографпји македонскнх Словена. буде непристрастап судија, 26*.